Naš stalni saradnik dr Andrej Ivanovič Zalomljenkov podseća zašto je krpelj tako opasan i otkriva kako se Rusi bore s njim.
Ove godine u mnoge delove Zemlje nakon surove zime odmah je stiglo leto, pa su već od kraja aprila dnevne temperature prelazile 20 stepeni. To je idealno za razmnožavanje krpelja, koji su prenosnici opasnih bolesti: krpeljskog meningoencefalitisa ili borelioze. Zato svima savetujem da uvek budu na oprezu kad idu u šumu na roštilj, piknik ili na pecanje, a posebno ako vodite decu u prirodu.
UPOZNAJTE NEPRIJATELjA
Prvi krpelji pojavljuju se već krajem aprila i njihov broj brzo se uvećava, dostižući maksimum sredinom maja, ostaje takav do kraja juna, nakon čega se naglo smanjuje do avgusta/septembra. Svoju žrtvu ovaj parazit vreba strpljivo u travi i granama žbunja. Uprkos rasprostranjenom mišljenju, krpelji nikad ne skaču s drveća i visokog žbunja, oni se uvek nalaze na visini ne višoj od pola metra od zemlje i pomoću kukica i sisaljki na prednjim nogama vrlo čvrsto kače se za odeću čoveka koji tuda prolazi ili za krzno životinje.
Najčešće se krpelj sreće na vlažnim mestima – u jarugama, na obalama potoka i ivicama šume. Zapravo, pored šumskih staza i puteva ima mnogo više krpelja jer ih tu privlači miris životinja i ljudi, koje oni osećaju na rastojanju od 10 do 12 metara. Nakon što krpelj dospe na telo životinje ili čoveka, najčešće se kači za ušne školjke, vrat, na kosmati deo glave, prepone. Pritom mužjaci kratko piju krv, a ženke mogu da sisaju do pet-šest dana i da pritom uvećaju svoju težinu 100 puta!
VIŠE SAVETA PRONAĆI ĆETE U MAGAZINU RUSKI DOKTOR!
POTRAŽITE NAS I NA FACEBOOKU: www.facebook.com/ruskidoktor
STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net
