Grožđe je jedna od najstarijih biljaka koje čovek koristi. U Rusiji se prvi vinograd pojavio u Astrahanju 1613. godine, zatim je car Aleksej Mihajlovič napravio „vinogradarski vrt“ pod Moskvom, a od početka 18. veka po ukazu Petra I vinograde su počeli da obrađuju i na Donu…
Termin ampeloterapija potiče od grčkih reči: „ampelos“ – grožđe i „terapija“ – lečenje. Još u prastara vremena o dijetetskim i terapijskim svojstvima grožđa pisao je Hipokrat, a kasnije naučnik-enciklopedista Cels. Bobice i sok od grožđa poboljšavaju metabolizam, imaju diuretičko svojstvo i pojačavaju lučenje znoja, te deluju kao blag laksativ. Sem toga, grožđe povećava lučenje sluzi u disajnim putevima i ublažava hrkanje.
U slučaju bronhijalnih oboljenja koriste se sveže grožđe i odvar od sušenih plodova: 100 g suvog grožđa kuvajte u 200 ml vode deset minuta, a zatim iscedite sok. Uzimajte po trećinu ili polovinu čaše tri-četiri puta na dan.
Danas se grožđe primenjuje usled iscrpljenosti organizma i pada snage, anemije i prolećne avitaminoze, poremećaja metabolizma lipida i minerala, bronhijalne astme i hroničnih oblika tuberkuloze pluća. U dijetalnoj ishrani grožđe i njegov sok upotrebljavaju se prilikom oboljenja gastrointestinalnog trakta (naročito u slučaju smanjene kiselosti želudačnog soka i zatvora), zatim hemoroida, gihta, bolesti jetre i bubrega, ateroskleroze i početnog stadijuma hipertenzije.
Naučno je dokazana efikasnost duge upotrebe bobica i soka od grožđa prilikom funkcionalnih poremećaja kardiovaskularnog sistema i kao sredstva koje normalizuje arterijski pritisak.
Dijetalno lečenje grožđem sprovodi se u kurama po mesec – mesec i po. Grožđe u prirodnom obliku ili njegov svež sok koriste se u jednakim porcijama sat vremena pre jela ujutru, preko dana i uveče. Ponekad se preporučuje da se grožđe jede i tako da jutarnja porcija bude za 100–120 g veća od sledećih. U početku lečenja dnevna doza je najviše jedan kilogram i postepeno se do kraja lečenja povećava do dva kilograma. Za lečenje takođe može poslužiti konzervisani sok od grožđa: u početku po jedna čaša po dozi, postepeno se povećavajući do dve čaše. Preporučuje se da se grožđe koristi između obroka i da se ne meša s drugim voćem i bobicama.
Preporuka je da tokom lečenja grožđem konzumirate laku hranu (beli hleb, puter, sir, jaja, kuvanu ribu i meso). Takođe je potrebno da ograničite upotrebu drugog voća, a iz ishrane treba da izbacite i mleko, sirovo povrće, masna i slana jela, alkoholna pića, kvas i mineralnu vodu, pošto prilikom kombinovanja ovih proizvoda s grožđem jača fermentacija i može da dođe do poremećaja funkcije creva.
VIŠE SAVETA PRONAĆI ĆETE U MAGAZINU RUSKI DOKTOR!
POTRAŽITE NAS I NA FACEBOOKU: www.facebook.com/ruskidoktor
STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net
