Boljšoj teatar – kulturna svetinja Rusije

Ne zna se šta je lepše: impozantna fasada Boljšog teatra ili njegova velelepna unutrašnjost

by Tanja Tomčić | 19.08.2022

Kad izgovorite Moskva, prvo što vam padne na pamet svakako su Kremlj, Crveni trg, Crkva Svetog Vasilija Blaženog i – Boljšoj teatar. Ko god da je posetio glavni grad Rusije, nije mogao ostati ravnodušan prema ovom veličanstvenom pozorištu

Ispred teatra Boljšoj Bajaga je na minus dvadeset i šest satima čekao jednu Tamaru, što je lepa asocijacija na ljubav, ledenu rusku zimu i – najpoznatije rusko pozorište. Boljšoj na ruskom znači veliki, pa stoga ne treba da čudi što je ovo grandiozno pozorište dobilo baš takvo ime. Njegovi počeci vezuju se za rusku caricu Katarinu Veliku, koja je ujedno bila i velika zaštitnica kulture, umetnosti i obrazovanja. Ova moćna vladarka dodelila je privilegiju knezu Petru Urusovu da organizuje teatarske predstave, balove i druge oblike zabave, zbog čega je on 1776. godine osnovao privatnu pozorišnu kuću čiji je sadržaj bio namenjen isključivo aristokratiji. Međutim, Urusov je ubrzo bankrotirao, pa je bio primoran da pozorište proda britanskom trgovcu Majklu Medoksu. Budući da je i ovaj vlasnik nedugo zatim zapao u dugove, zgradu pozorišta preuzela je carska riznica.

Sadržaj članka

1 Četiri požara u pozorištu
- 1.1 Sveobuhvatna restauracija teatra
- 1.2 Boljšoj teatar danas

Četiri požara u pozorištu

Posle prvog požara, koji je razorio pozorište neposredno po otvaranju 1776. godine, Boljšoj teatar je obnovljen i ponovo otvoren četiri godine kasnije. Budući da se u to vreme nalazio u ulici Petrovka, Moskovljani su ga dugo zvali Petrovski teatar. Pozorište je zvanično nazvano Boljšoj teatar tek 1825. godine, i to da bi se imenom razlikovalo od Malog teatra, u kome su se prikazivali samo dramski komadi, dok je Boljšoj (veliki teatar) bio posvećen baletskoj i operskoj umetnosti. Posle poslednjeg od ukupno četiri požara koja su pogodila pozorište (1776, 1805, 1812. i 1853) zgrada je kompletno renovirana 1856. godine.

Te godine na konkursu za obnovu zgrade pobedio je Alberto Kavos, glavni arhitekta carskih teatara i profesor na Petrogradskoj umetničkoj akademiji. Obnovljena zgrada bila je mnogo veća od prethodne, a u njenom novom gledalištu, visokom šest spratova, moglo se smestiti čak dve hiljade i trista posetilaca. Novi Boljšoj teatar svečano je otvoren 20. avgusta 1856, na dan krunisanja cara Aleksandra II. Prvo delo izvedeno u njemu bila je opera „Puritanci“ italijanskog kompozitora Vinčenca Belinija.

Krajem XIX veka Boljšoj teatar izrastao je u veoma moćnu instituciju, čija je operska i baletska produkcija ruskih i drugih evropskih autora izvršila snažan uticaj na ove umetničke discipline u celom zapadnom svetu. Posle Oktobarske revolucije, boljševici su mu promenili ime u Državni akademski Boljšoj teatar. Vladimir Lenjin je čak razmišljao i o tome da ga zatvori zbog povezanosti s Carskom Rusijom, ali je, srećom, odustao od te namere. Tako je Boljšoj teatar preživeo i boljševike, i Drugi svetski rat, i sovjetsko vreme, kao i sve ostale društvene promene koje su potresale Rusiju tokom osamdesetih i devedesetih godina.

Sveobuhvatna restauracija teatra

Teatar je bio zatvoren u periodu od 2005. do 2011, kad je izvršena detaljna rekonstrukcija. Za tih šest godina svi elementi iz XIX veka vraćeni su u nekadašnje stanje, renovirani su svi zidovi, ukrasi, podovi i drvenarija. Na pozlati i restauraciji ukrasa radilo je više od sto pedeset poznatih majstora. Osim toga, pod zemljom je napravljen novi prostor za kamernu muziku, restoran, bife, prostrana sala za probe i studio za snimanje.

S ponosom se ističe da je ovom sveobuhvatnom restauracijom Boljšom teatru vraćen stari, imperatorski sjaj. Budući da je krajem XIX veka njegova velika dvorana imala najbolju akustiku na svetu, koja je u sovjetsko vreme bila narušena povećanjem broja sedećih mesta, sva suvišna mesta su izbačena i angažovani su najbolji nemački akustičari. Po završetku rekonstrukcije, površina Boljšog teatra dvostruko je povećana (sa 40.000 na 80.000 kvadratnih metara).

Pročitajte i… Puškin: rodonačelnik moderne ruske književnosti

Boljšoj teatar danas

Ovaj teatar prepoznatljiv je svima, bez obzira na to jeste li imali čast lično da ga posetite ili ste ga upoznali preko filmova, knjiga i priča svojih prijatelja. Boljšoj teatar predstavlja ponos i kulturnu svetinju Rusije, mesto koje je iznedrilo veliki broj talentovanih pojedinaca i trupa, koji su baletsku i opersku umetnost izdigli na najviši mogući nivo.

Danas, s preko dve i po hiljade zaposlenih, Boljšoj teatar predstavlja najveći ruski hram opere i baleta. Na njegovom repertoaru svakodnevno se prikazuju brojne operske predstave, među kojima su: „Seviljski berberin“, „Saloma“ i „Boemi“ (dirigent je svima znani Plasido Domingo!), kao i baleti „Žizela“, „Don Kihot“, „Ivan Grozni“, „Dama s kamelijama“ i mnogi drugi. U operama nastupaju slavni soprani kao što su Dinara Alijeva, Marija Gavrilova, Elena Zelenskaja i Anastasija Sorokina, kao i svetski poznati tenori Oleg Dolgov, Maksim Paster i Ilja Selivanov. Što se baleta tiče, posetioci svakodnevno mogu da uživaju u gracioznim pokretima primabalerina Svetlane Zaharove, Olge Smirnove, Julije Stepanove i Olge Marčenkove.

Mada je i samo preživelo mnoge teške trenutke, ovo pozorište je ruskom narodu oduvek pružalo utehu i beg od sumornog svakodnevnog života. Ono je za Ruse, ali i za mnogobrojne posetioce iz ostatka sveta, više od pozorišta – doživljaj koji se nikad ne zaboravlja.

Najpoznatija svetska labudica

Maja Plisecka, jedna od najpoznatijih svetskih primabalerina, postala je članica baletskog ansambla Boljšog teatra davne 1943. godine. U šest decenija dugoj karijeri, scenu umirućeg labuda iz baleta „Labudovo jezero“ odigrala je više od hiljadu puta. Preminula je 2015. od posledica srčanog udara, u svojoj 90. godini.

Pročitajte i… Ana Ahmatova – Kraljica Neve