Kako se pravilno moliti: Molitvena pravila koji svaki vernik treba da zna

by | 31.05.2024
Kako se pravilno moliti: Molitvena pravila koji svaki vernik treba da zna

U moru kojekakvih informacija čovek često izgubi pravi putokaz. Ovo su osnovne stvari kojih bi trebalo da se pridržava verujući čovek. Evo kako se trba pravilno moliti.

U poslednje vreme ima sve više anonimnih molitava za koje se ne zna ni ko ih je sastavio ni gde, napisanih često s najgrubljim dogmatskim greškama, kao i onih s nepravilnim moralnim i duhovnim stavovima. Molitve nađene na internetu obavezno proverite u štampanim izdanjima u kojima postoje ovakvi napisi. Ima mnogo sajtova koji šire molitve potpuno sumnjivog sadržaja.

Kako se pravilno moliti?

U većini molitvenika nalaze se molitve koje su pisali sveti ljudi i koje su proverene mnogovekovnim iskustvom prakse crkvenog života. Te molitve pomažu da se usmeri duša na pravi tonalitet opštenja s Gospodom Bogom i svetima. Ali ljudi često traže „jednostavne“ i „dostupne“ molitve kroz koje pokušavaju da reše neke svoje probleme.

Nemali broj njih usmeren je na ispunjenje ovih ili onih praktičnih potreba, na primer – za rođenje dece, udaju, uspeh na poslu, i one su napisane upravo kao odgovor na takva pitanja. Uopšte se ne vidi da su autori ovih molitava sveti, duhovno iskusni ljudi. Skoro sve molitve potvrđene iskustvom imaju svog autora.

Ukoliko se želite ispravno moliti sledite ova pravila

Važno je shvatiti da je najvažnija i najpotrebnija molitva hrišćanina – evharistijska, koja predstavlja centralni i najvažniji deo liturgije i za čije se vreme događa sveta tajna božanske evharistije. To nije traženje od Boga nekih blaga za sebe i svoje bližnje.

То је saučestvovanje u stvaranju Carstva Božjeg ovde i sada – što se i događa kada služimo liturgiju, kada se pričešćujemo i kada postajemo sposobni da primimo u sebe Oganj Božanski i nosimo ga svetu.

Čovek koji voli i razume službu neće se zanimati traženjem ili smišljanjem novih molitava kako bi zadovoljio neku svoju konkretnu potrebu. Sve ono što čovek može da traži od Boga – pa čak i više od toga – nalazi u našim bogosluženjima.

Rezultat molitve je smirenje i poslušanje

Po svojoj prirodi, molitva bi trebalo da približi čoveka Bogu. Šta to znači? Bog je svet. Shodno tome, približavanje Bogu i jeste približavanje svetosti. Plod prave pravilne molitve biće izražen u pojavi dve stvari. Prva je želja za slušanjem Boga, to jest poslušanje, a druga – smirenje, to jest shvatanje svoje nemoći po pitanju spasenja i hitna (nasušna) potreba za pomoći božjom u svim drugim delima.

Smirenje – to nije samoprekor, nema zadovoljstva u tome da se stalno i zbog svega osećaš krivim. To je ustremljenost od sebe ka Bogu i predavanje sebe u ruke božje, s tim da bi on došao i počeo upravljati tvojim životom onako kako misli da je potrebno. Ukoliko čovek koji se moli postaje samozadovoljan, egoističan, i ako se u njemu ne razbija čaura samozadovoljnosti – to je nepravilna, lažna molitva.

Preterana emocionalnost

Ako za vreme molitve upadamo u preteranu emocionalnost, plačljivost, stanje umirenja, „duševnosti“, sasvim je moguće da smo na pravom putu ka onome što se u pravoslavlju naziva prelest – stanje duhovnog zatvaranja u sebe, opsednutosti sobom. U takvom stanju može se pokazati da nas jedna molitva izuzetno dotiče, što znači da smo mi već duhovno isceljeni, bliski svetosti.

Na slična izobličenja čoveka neretko podstiče đavo – kako bi ga lišio spasilačkog ploda pravilne molitve. Naravno, u molitvi se događaju i posebna uzvišena stanja, kada srce čoveka dotakne božanstvena blagodat, ali ta stanja ne mogu biti „predviđena“ ili dostignuta veštačkim putem samouzbuđenja.

Molitva pred ikonama

Mnogi ne znaju da u duhu tradicije pravoslavne crkve nije prikladno moliti se zatvorenih očiju, osim ako za to ne postoji posebna potreba. Um ne trpi bezobličje, neslikovitost. Kada ni u šta ne gledamo, naš um počinje da stvara različite slike i predstave. Upravo zbog toga postoje svete ikone, i gledajući u njih mi usmeravamo misao ka onome kome se obraćamo.

U molitvi treba da bude adresat

Adresati mogu biti Gospod Bog, u Svetoj Trojici proslavljen, Prečista Bogorodica, svete i nebeske sile besplotne. Nikakvi drugi adresati u molitvi hrišćanina nisu dopušteni. Na primer, mi se ne molimo samim upokojenim, već Gospodu Bogu za njihovo upokojenje. Ne možemo da se molimo „majci zemlji“, plavom nebu, zelenoj travi, ognju… niti bilo čemu što se može sresti u paganskom ritualu.

Molitva ne može da postavlja uslove Bogu

Molitva je pre svega opštenje čoveka s Bogom. Ali ako u molitvi čovek postavlja uslove Gospodu Bogu – u njoj će biti više paganskog magizma nego hrišćanskog straha božjeg i strahopoštovanja.

Molitva ne može da bude besmislena

Pre nego što se obratimo Bogu ili svetima, trebalo bi bar malo da se pripremimo, razmislimo o tome kome upućujemo svoja prošenja i u čemu je njihova suština. Često se ljudi s dugogodišnjim iskustvom boravka u crkvi toliko priviknu na molitvu da počinju da je čitaju automatski.

A ponavljanjem reči čiji smisao apsolutno nije jasan ili je sabotiran naviknutošću na njih – molitva neće postati jaka. Molitva – to nije magijsko zaklinjanje koje samo po sebi obiluje posebnom snagom. Ona ne može da bude besmislena, nepromišljena.

Nedopustive stvari

Želja za osvetom, prokletstvom ili traženje da Bog kazni nekoga, zluradost, lažna zahvalnost Bogu za to što je poslao nekom čoveku ovu ili onu nesreću i tome slično – potpuno su nedopustivi u molitvi hrišćanina.

ASphotowed / gettyimages.com

Molimo vas upoznajte se sa politikom odricanja od odgovornosti za redakcijske i druge sadržaje i linkove objavljene na www.ruskidoktor.rs