Autofagija: Mršavimo po satima

Načela ishrane koja ne pomažu samo u gubitku težine već produžuju mladost i čuvaju zdravlje

by Tanja Tomčić | 05.05.2022

Savremeni naučnici su u stalnom traženju rešenja za optimalnu normalizaciju telesne težine. Istraživač Jošinori Osumi iz Japana dobio je Nobelovu nagradu iz oblasti medicine za otkriće autofagije, načela ishrane koja ne pomažu samo u gubitku težine već produžuju mladost i čuvaju zdravlje. Prenosimo vam osnove tog sistema ishrane.

Sadržaj članka

1 „Prozor ishrane“
- 1.1 Korist kratkog „prozora ishrane“
  - 1.1.1 Biološki ritam
  - 1.1.2 Kako se izboriti s glađu

„Prozor ishrane“

Sistem ishrane japanskog naučnika zasnovan je na procesu autofagije (oslobađanje ćelija od „ćelijskih ostataka“). Suština je u tome što se tokom kratkog gladovanja ćelije podmlađuju na prirodan način, čisteći se od nepotrebnih komponenata. Ovaj princip pomaže da, promenom samo jedne navike, započnu prirodni procesi podmlađivanja i oporavka – eliminacijom viška masti. Da bi se aktivirao proces autofagije u telu, pomaže „prozor ishrane“. On predstavlja vremenski interval tokom koga osoba konzumira hranu. Što je ovaj interval kraći, brže ćete započeti proces podmlađivanja i gubitka težine. Na primer, ako dan započinjete doručkom u sedam sati i završavate večerom u 19, onda će vaš „prozor ishrane“ biti 12 sati. A naučnik preporučuje skraćenje vremena unosa hrane sa 12 na šest–osam sati. Međutim, on ne savetuje smanjenje količine uobičajene hrane i kaloričnosti, nego se fokusira na sledeće:

* Prvi obrok treba da bude obilan i s najviše kalorija. Doručkujte 30–60 minuta nakon što se probudite. Na primer, u osam sati.

* Ručak treba da usledi četiri sata posle toga, otprilike oko 12 sati, a po obimu treba da bude manji.

* Večera se preporučuje takođe nakon četiri sata, tačnije, u 16 sati, a ukoliko hoćete da dovedete sebe u formu – najbolje je da ne večerate.

Korist kratkog „prozora ishrane“

Naučno istraživanje je 2017. godine potvrdilo da su ljudi koji praktikuju „prozor ishrane“ od šest do osam sati manje skloni gojaznosti, dijabetesu i anemiji. Osim toga, skraćenje „prozora ishrane“:

* pomaže da se izgube kilogrami – smanjuje se osećaj gladi, povećava se intenzitet metaboličkih procesa;

* čini organizam otpornijim na onkološka oboljenja (rak grudi, kože i dr.);

* pojačava otpornost na ultraljubičasto zračenje, što blagotvorno deluje na kožu;

* normalizuje san;

* normalizuje pritisak i rad kardiovaskularnog sistema.

Naučnici su došli do zaključka da ljudi čiji je ručak obilniji od doručka sporije mršave nego oni koji ujutru jedu jači obrok. Preskakanje doručka se i ne razmatra. On uvek treba da bude maksimalno sat vremena nakon ustajanja.

Pročitajte i… Dijeta s graškom

Biološki ritam

Čovekovo telo funkcioniše na osnovu cirkadijalnog ritma – oscilacija unutrašnjih bioloških satova prema promeni dana i noći.

Jutarnji sati – vreme oslobađanja hormona kortizola: on stimuliše povećanje apetita i daje energiju.

Uveče – oslobađa se hormon melatonin, koji priprema organizam na odmor: svi procesi se usporavaju, uključujući i varenje hrane.

Večernji unos hrane doprinosi uznemiravanju biološkog sata, koji ne kuca u odgovarajućem ritmu. Organizam brka dan i noć, pa proizvodi hormone u pogrešno vreme. Na primer, ujutru je hormon kortizol nizak, a uveče visok, iako umesto energije telo treba da se smiri i pripremi za odmor. Takvo narušavanje biološkog ritma dovodi do rizika od gojaznosti, metaboličkih procesa u telu, kao i nervnih poremećaja i depresije.

Kako se izboriti s glađu

U praksi se pokazalo da prvih nekoliko dana osoba koja je skratila „prozor ishrane“ hoće da jede posle 19 sati. Tada u borbi s glađu može pomoći povrće u malim količinama, jer nije u pitanju glad već navika. Kako obećavaju naučnici, već nakon nekoliko dana sve će postati mnogo lakše, a osećaj će biti odličan!

Pročitajte i… Dijeta bez ugljenih hidrata

Foto: Jose Luis Gallego Aviles / iStock / Getty Images Plus via Getty Images

Tagovi: