Koje namirnice smanjuju stres

Pozitivne misli i okruženje znače mnogo, ali je nakon stresa ključan povraćaj izgubljene energije. To se postiže kontrolisanom ishranom

by Tanja Tomčić | 17.04.2022

Sadržaj članka

1 ANTISTRES ISHRANA
- - 1.0.1 REŠITE SE STRESA!
- 1.1 PROMENA U SISTEMU ISHRANE
2 ANTISTRESNI SISTEM ISHRANE
- 2.1 PRIMER DNEVNOG ANTISTRES MENIJA

ANTISTRES ISHRANA

Pozitivne misli i okruženje znače mnogo, ali je nakon stresa ključan povraćaj izgubljene energije. To se postiže kontrolisanom ishranom: industrijske šećere zamenite medom, zaboravite na proste ugljene hidrate, akcenat je na biljnoj hrani (kupus, cvekla, luk, šargarepa…), a poslednji obrok trebalo bi da bude do 19 sati

Piše: Prof. Valentin Dubin, vodeći naučni saradnik Instituta za naturopatiju

REŠITE SE STRESA!

Smatra se da je stres najsuroviji neprijatelj koji nemilosrdno utiče na ljude. U stanju stresa čoveka prati mračno raspoloženje i duševni nemir koji se iskazuje nezadovoljstvom, besom, zavišću, pa čak i strahom. U takvim situacijama dolazi do skupljanja krvnih sudova, neretko i do te mere da se zaustavi protok krvi. Prilikom stresa organizam u krv ispušta hormone, uključujući i adrenalin, koji podižu krvni pritisak i aktiviraju energetske procese.

Ključno je da se na vreme rešite nakupljene nervoze u organizmu. Najneprijatnije je što taj emocionalni otrov snažno potiskuje čak i razum. Međutim, zakon emocija je sledeći: s obzirom na to da su se već akumulirale, one moraju i da se isprazne. Specijalisti su utvrdili da je većina naših oboljenja rezultat nakupljenih emocija koje se nisu ispraznile na vreme. Takvo stanje čoveka tera u napornu potragu za olakšanjem, a to često vodi u različite krajnosti.

Najbolji način da se smanji stres jeste da se „izmaknete“. To podrazumeva optimizam, emocionalni spokoj, dobru hranu, harmoničnost u odnosima, kao i ličnu sreću. Sve ovo utiče na umanjenje stresa u organizmu. Međutim, neophodno je i da svom telu vratite snagu.

PROMENA U SISTEMU ISHRANE

I to je zaista tačno! U tom periodu našem organizmu potrebno je više vitamina E, A, D i C. Nedostatak ovih vitamina narušava metaboličke procese, što dovodi do ateroskleroze krvnih sudova, razvoja bolesti kardiovaskularnog sistema, kao i celokupnog starenja čovekovog organizma.

Nagle promene vremenskih uslova te ekstremne geofizičke situacije koje utiču na meteosenzitivnost čoveka (zemljotres, sleganja tla, klizišta) takođe se mogu posmatrati kao stres. Tada dolazi do ubrzavanja srčanog ritma, ali i do sužavanja ili širenja krvnih sudova. Sve ovo zahteva prelazak metabolizma na drugačiji tip ishrane, bogate proteinima i mastima. Preporuka za izlazak iz stresnog stanja, a na kraju krajeva i u slučaju nepovoljnih geofizičkih faktora, jeste da tokom tih dana pređete na antistresnu ishranu. Naučnici su utvrdili da u tom periodu ne treba da unosite više od 1.200 do 1.500 kalorija na dan. „Antistresni meni“ dnevno ne zahteva više od 65 do 70 g proteina, 85–90 g masti i 220–250 g ugljenih hidrata.

ANTISTRESNI SISTEM ISHRANE

* Ne prejedajte se.

* Hranu rasporedite tako da doručak i užina obuhvataju 30%, ručak 40%, a večera 30% dozvoljene količine kalorija u toku dana.

* Uzimajte hranu u manjim porcijama, minimum tri puta dnevno u određeno vreme.

* Pređite na režim ishrane baziran na proteinima i mastima, a smanjite unos ugljenih hidrata (naročito prostih).

* U ishranu uključite više biljne hrane (kupus, cvekla, luk, šargarepa, krastavci, paradajz, bobice, voće, suvo voće).

* Izaberite med, a izbegavajte rafinisani šećer.

* Poslednji unos hrane ne treba da bude nakon 19 sati.

PRIMER DNEVNOG ANTISTRES MENIJA

Doručak: Sveže ili suvo voće (ranije potopljeno) ili jedna čaša soka (od paradajza, grožđa, jabuke); 100 g kaše s puterom, sirom ili pavlakom ili kajgana (2-3 jaja). Alternativa: 50–60 g mesa (kuvana govedina, pečena piletina) ili riba (kuvani bakalar) s garnirungom od krompira ili povrća (kuvano ili grilovano), 100 g raženog ili pšeničnog hleba, biljni čaj (sveži ili osušeni listovi nane, lipe, matičnjaka, borovnice, brusnice, maline, origana) ili čaša toplog mleka.

Ručak: Salata od algi ili povrća (šargarepa, kupus) s biljnim uljem; masna supa, boršč, bujon); 180 g mesa ili ribe s povrćem kao prilogom (pečurke, pasulj, grašak, sočivo); jedna čaša soka (kompota, odvara od šipurka) ili jedna jabuka; 50 g hleba.

Večera: Salata od paradajza, krastavaca, štavelja s rotkvicom i peršunom; 50–100 g pudinga od sira; 50 g hleba; šolja toplog mleka ili čaja.

Oko 21 sat popiti čašu kefira ili odvara od šipurka.

Kao zaključak naglašavamo da je život u skladu s prirodom i sa samim sobom garancija našeg harmoničnog i radosnog postojanja.

Ako nemate običaj da za doručak pravite kašu – promenite tu naviku. Pročitajte naš tekst o ruskim kašama i započnite dan puni dobre energije, naoružani protiv stresnih situacija.

Foto: Janna Danilova / iStock / Getty Images Plus via Getty Images

Tagovi: