BEHTEREV – genije koji je zaveštao svoj mozak

Refleksologija mu je donela svetsku slavu, a bio je i prvi doktor koji je počeo da leči bolesti zavisnosti

by Tanja Tomčić | 06.07.2022

Vladimir Mihajlovič Behterev (1857– 1927) najveći je svetski naučnik koji se bavio ispitivanjem građe i funkcije mozga. Bio je doktor, neurolog, psihijatar, psiholog, anatom, fiziolog i patolog. Diplomiravši na Vojnomedicinskoj akademiji u Petrogradu, dobrovoljno se javio u rusko-turski rat 1877. Prilikom prelaska Dunava u našim krajevima, zbog spavanja na vlažnoj zemlji dobio je tešku upalu pluća, te je nakon tri meseca ratovanja vraćen u Rusiju.

Sadržaj članka

1 HIPNOZA U BIOSKOPSKIM SALAMA

HIPNOZA U BIOSKOPSKIM SALAMA

Godine 1884. odobrena mu je specijalizacija u tadašnjim vodećim evropskim centrima. Obučavan je u psihofizičkoj laboratoriji profesora Vunta (Lajpcig), a sledeće, 1885. uspeo je da nauči hipnozu kod poznatog profesora Šarkoa u Parizu, od koga je i Frojd preuzeo „zanat”.

I dan-danas postoje filmski kadrovi koji potvrđuju da je Behterev, pre nego što je pušten film u petrogradskom bioskopu, sugestivnom hipnozom (specijalno izabranim rečenicama) besplatno lečio publiku od alkoholizma. Njegove metode doskora je primenjivao i Georgij Sitin.

PROUČAVALAC ŽENSKOG MENTALNOG SKLOPA

S njegovim potpisom izašao je prvi specijalizovani neuropsihijatrijski časopis u Rusiji – „Neurološki vesnik“, gde je objavljivao svoja otkrića. U jesen 1893. ponuđena mu je Katedra za psihijatriju u Petrogradu. Tamo je osnovao Odeljenje za mentalna i nervna oboljenja i prvi počeo da predaje neuropsihijatriju o posebnosti ženskog mentalnog sklopa. Kasnije je na Vojnomedicinskoj akademiji otvorio neurohirurško odeljenje, prvo u svetu.

TVRDIO DA DUŠA NE UMIRE

Godine 1905. izabran je za počasnog predsednika Ruske akademije nauka, gde je ostao do kraja života. Budući da je mnogo doprineo razvoju nauke, 1908. godine, još za njegova života, institut u kome je radio nazvan je po Behterevu (pravilo je da institut dobije ime nekog naučnika tek 50 godina posle njegove smrti). Tokom Prvog svetskog rata taj institut primao je ogroman broj neuroloških ranjenika, a pomagao je i mnogim ljudima koji su mentalno oboleli na frontu. Godine 1918. Behterev je postavio temelje nove nauke – refleksologije – što mu je donelo svetsku slavu. Po njegovim rečima, bez poznavanja refleksa – proučavanje ličnosti ne može se postaviti kao cilj. Vodeći se zakonom održanja energije, smatrao je da je ljudska duša vrsta energije i da ne može nestati bez traga. Samim tim, po njegovom mišljenju, ona je „besmrtna“. Stoga je predložio da to postane predmet naučnih istraživanja, te da se i dokaže!

ZAVEŠTANJE MOZGA

Dvedeset četvrtog decembra 1927. bio je domaćin Prvog sovjetskog kongresa neuropatologa i psihijatara u Moskvi. Nakon svečane večere i posete pozorištu, umro je neočekivano – od trovanja hranom. Mozak ovog naučnika, zaveštan nauci, postao je prvi eksponat u institutu koji nosi Behterevljevo ime. Telo mu je kremirano, po želji njegove supruge.

„MOZAK POZNAJU SAMO DVOJICA: BOG I BEHTEREV“

Ogroman je Behterevljev doprinos medicini, a posebno su poznata njegova otkrića iz anatomije i morfologije mozga. Čuveni nemački profesor Kopš, autor anatomskog atlasa iz koga su vekovima kasnije učili mnogi lekari, za opise je koristio Vladimira Mihajloviča Behtereva. Kopš je govorio: „Mozak poznaju samo dvojica: Bog i Behterev“.

STALJIN I “IDEOLOŠKO ORUŽJE”

Na moskovskom kongresu, u vreme pauze, profesoru Behterevu bila je ukazana čast da pregleda Staljina. Dijagnostikovao mu je progresivnu paranoju, uz pojačanu sumnjičavost i maniju kao glavne simptome. Prema posthumnoj hipotezi savremenih ruskih naučnika, Behterevljeva smrt bila je direktno povezana s njegovim radom na grupnoj hipnozi i sugestiji. Naime, Staljin je u tome video šansu za razvoj „ideološkog oružja„.

Akademik Behterev utvrdio je da sugestija daje najbolje rezultate ukoliko se primenjuje na emocije, to jest kad se misli i emocije prenose na daljinu. Kasnije se u stalnom procesu samoindukcije, karakterističnom za grupu ljudi, povećava dejstvo telepatskih misli. Ljudi su se tako dovodili u stanje koje je Behterev nazivao „hipnotičkom očaranošću“. Posle nekog vremena čoveku bi se karakter promenio, a sugerisane ideje učvrstile bi mu se na podsvesnom nivou.

Behterev nije želeo da se ti rezultati primene na ljude, a naročito ne u propagandne svrhe, s političkim ciljem i radi ostvarenja „kulta ličnosti“, za šta je želeo da ih iskoristi Staljin. Objavljivanje ovog otkrića ujedno je značilo i Behterevljevu smrt.

Pročitajte i… Lomonosov – slavno ime Moskovskog državnog univerziteta