Bamije protiv čira i prehlade

Priča se da je pre 100 godina bamija rasla u svakoj ruskoj bašti. Čak je i Čehov pisao o njoj. U naše vreme ponovo se pokazalo da je ova biljka korisna. Trebalo bi da jednom probate lagana jela od njenih plodova i ona će se posle toga sigurno naći i u vašoj bašti…

Bamija (drugi naziv je okra) – jednogodišnja biljka iz porodice skrivenosemenica – tipična je tropska biljka, rodom iz Afrike, gde su i najveći njeni zasadi. Egzotičnu bamiju uzgajaju u svim toplim zemljama Azije, Afrike i Amerike, kao i južne Evrope. Ovog neobičnog povrća ima i na Jadranu. U Rusiji uspeva u toplijim krajevima, a u ostalim delovima se može uzgajati u plastenicima i staklenicima. Bamija ne podnosi ni najmanju hladnoću, a s toplim danima biljka brzo cveta (obično cveta od jula do septembra). Tokom cvetanja ne prestaje da raste. Iznad stabla su joj rascvetali cvetovi i tu se stvaraju po dva, tri, četiri, pet spratova plodova, čak bude i do 12 nizova.

KAKO SE SPREMAJU BAMIJE

Plodovi bamije izgledaju kao piramidalne dugačke kutije dužine 10–30 cm. Seme je okruglo, tamnozelene, sive ili maslinaste boje. Plodovi sadrže mnogo belančevina i vitamina C, šećera, pektina, karotena i vitamina grupe B. Zbog sluzavih materija naročito ih cene ljudi koji su na dijetama jer ih muči želudac. Jela od bamija preporučuju se obolelima od čira na želucu i gastritisa, kao i osobama s nervnim oboljenjima. Odvar i ekstrakt koriste se u slučaju prehlade i kašlja. Bamije vraćaju snagu izmorenom organizmu.

U ishrani se koriste plodovi stari tri do pet dana, koji se mogu peći kao tikvice, marinirati, kuvati ili bariti u komadićima. Od bamija se prave i supe i sosovi. Nedozrelo seme liči na grašak, ali je drugačijeg ukusa. Bamije se takođe mogu konzervirati. Mlade plodove sakupljajte svaka tri-četiri dana jer brzo postaju grubi i vlaknasti, a kako biste ih sačuvali, najbolje je da ih osušite ili konzervirate.

Lekovit je i koren biljke. Sakuplja se na jesen, na kraju vegetativnog perioda: pere se i brzo suši.

* Odvar od korena bamije: dve kašike usitnjenog korena prelijte sa 500 ml proključale vode, ostavite jedan sat, procedite, pa dodajte šećer ili med. Uzimajte po kašiku šest do osam puta na dan u slučaju kašlja, promuklosti, upale disajnih organa.

* Zeleni plodovi bamije koji se koriste u ishrani, sveži ili usoljeni, takođe pomažu u slučaju kašlja.

Letnja salata od bamija

Zelene semenke bamije (seme voštane zrelosti) sipajte u cediljku i stavite u proključalu vodu na tri minuta. Prebacite u činiju, sipajte limunovog soka i soli, dodajte crni luk, zelen, ulje, pavlaku ili majonez. Salata je spremna!

Kafa od bamije

Od dobro sazrelog semena bamije pravi se kafa. Zrna ispecite, sameljite i skuvajte kao kafu. Napitak ne sadrži kofein i prijatnog je ukusa, a deluje umirujuće.

Pročitajte i… Matovilac – najzdravija salata na svetu