Kaljužnica – snažna prolećna isceliteljka

S pojavom sunčanih prolećnih dana među prvima cveta kaljužnica (lat. Caltha palustris) iz porodice ljutića. Ne samo da ukrašava polja i livade, ova biljka ima i mnoga lekovita svojstva: sprečava razmnožavanje mikroorganizama, deluje kao diuretik, bori se protiv upala, opušta nerve…

LEKOVITA KALJUŽNICA

Kaljužnica raste na vlažnom zemljištu i u šumama, cveta u martu i aprilu, a njene lekovite sirovine su lišće, stablo, koren i cvetovi. Pupoljci kaljužnice sakupljaju se u martu, a mlado lišće u sezoni. Gornji listovi ostavljaju se u periodu cvetanja (od početka marta do kraja aprila), a podzemni koren u proleće ili kasnu jesen. Sirovina se suši u provetrenoj prostoriji.

Lekovita svojstva kaljužnice još se proučavaju, ali već je poznato da sadrži mnoga biološki aktivna jedinjenja: derivate flavona, kvercetin, karoten, anemonin, ksantofil, askorbinsku kiselinu, gorke materije, saponine, linolnu kiselinu, masna ulja, alkaloide…

Takva raznovrsnost aktivnih jedinjenja u sastavu kaljužnice svedoči o njenim jakim farmakološkim svojstvima poput otrova. Vidari i iscelitelji retko primenjuju ovu biljku u narodnoj medicini upravo zbog njene toksičnosti. Kaljužnica se uglavnom koristi u vidu odvara, pošto pod uticajem toplote dolazi do uništavanja glikozida. Od nje se najčešće prave alkoholne tinkture i odvari, koji se koriste u slučaju bolesti jetre i žučne kese.

KAKO KALJUŽNICA DELUJE

* OVA BILJKA USPEŠNO SE PRIMENJUJE U LEČENJU KAŠLJA pošto saponini koje ona sadrži doprinose razgradnji šlajma i njegovom izbacivanju iz bronhija. Ubrzava se sinteza kortikosteroida, reguliše se metabolizam vode i soli, aktivira se rad hormona. Od cvetova kaljužnice u kombinaciji s bokvicom i podbelom pravi se odvar za ublažavanje kašlja.

Sveže lišće i stabljike ove biljke su otrovni, dok posle kuvanja i mariniranja postaju lekoviti.

Dakle, glikozid protoanemonin iz nadzemnog dela biljke je otrovan, ali nakon kuhinjske obrade ili sušenja kaljužnice postaje apsolutno bezopasan, pretvarajući se u anemonin, koji, sa svoje strane, prelazi u neaktivnu anemonsku kiselinu, odnosno lekovito sredstvo.

Ipak, treba imati na umu da svi delovi biljke mogu iritirati sluzokožu, te da prilikom uzimanja preparata mogu da izazovu bolove u stomaku, meteorizam, često mokrenje, vrtoglavicu i šum u ušima.

* ODVAR OD KORENA KALJUŽNICE koristi se prilikom prehlade, reume, kao sredstvo za podsticanje povraćanja, za iskašljavanje i preznojavanje.

Odvar se primenjuje i spolja za lečenje upala na koži, opekotina i rana. Nekad su se obloge od poparenog lišća primenjivale u slučaju ekcema, opekotina, rana i alergijskih osipa. Za to je potrebno da listove poprskate ključalom vodom, uvijete ih u gazu i stavite na oštećena mesta.

* PRILIKOM PREHLADE I GROZNICE kašičicu sitno iseckanog svežeg lišća kaljužnice prelijte šoljom ključale vode. Ušuškajte i ostavite da odstoji sat vremena. Procedite pa pijte po trećinu čaše tokom obroka. Lečenje traje od tri do šest dana.

* U SLUČAJU REUME sušeno lišće kaljužnice poparite s malo ključale vode. Uvijte u salvetu pa, kad se prohladi do sobne temperature, stavite na bolne zglobove. Komprese od kaljužnice možete koristiti i prilikom opekotina i rana.

* TOKOM ANEMIJE kašičicu isitnjenog suvog korena kaljužnice prelijte šoljom vruće vode i kuvajte najviše pola sata. Zatim prohladite, procedite i dopunite vodom do prvobitnog obima. Uzimajte četiri puta dnevno po četvrt čaše.

Preparati na bazi kaljužnice kontraindikovani su u sledećim slučajevima: tokom trudnoće i dojenja, u slučaju alergije na biljke iz ove porodice, kao i ukoliko postoje bilo kakva hronična oboljenja ili poremećaji.