Prirodna pomoć štitnoj žlezdi

Za normalizaciju rada štitne žlezde neophodan je jod, a on se može naći u nekim biljkama

by Tanja Tomčić | 08.04.2022

Poremećaj u radu štitne žlezde može biti u smislu njene pojačane ili pak smanjene aktivnosti. Za normalnu sintezu hormona štitne žlezde neophodan je adekvatan unos joda. Farmaceut i travar Lidija Nikolajevna Đakonova otkriva koje ga biljke sadrže…

ŠTITNA ŽLEZDA KAO ŠTIT

Štitna žlezda predstavlja štit za mnoge bolesti i od nje zavisi opšte zdravstveno stanje čoveka. Biljke koje leče ovu žlezdu dele se na one koje se uzimaju prilikom hiperfunkcije, hipofunkcije te za regulaciju rada štitne žlezde. U slučaju hiperfunkcije (pojačanog rada) štitne žlezde preporučuju se gagamija (lat. Lycopus europaeus) i crnjevac (lat. Prunella vulgaris), a prilikom njene hipofunkcije (smanjenog rada) te za regulaciju rada ove žlezde koriste se iste trave – često one sadrže jod, budući da je za normalizaciju rada štitne žlezde on neophodan (lako se apsorbuje). Tu spadaju biljke boca, beli petoprst (lat. Potentilla alba), strupnik i žutilovka. Osim trava koje sadrže jod, za jačanje i regulisanje rada štitne žlezde koriste se još lincura i kantarion.

KANTARION (lat. Hypericum perforatum) skuvajte na sledeći način: ravnu kašiku biljke prelijte čašom vode, dovedite do ključanja, ostavite da odstoji 15–20 minuta, pa procedite. Pijte po trećinu čaše tri puta dnevno pre jela. Zapamtite da tokom sunčanih dana kantarion uzimate oprezno, budući da privlači sunčeve zrake.

Namirnice koje sadrže velike količine joda i aktiviraju rad štitne žlezde jesu cvekla, aronija, šljive i tamne sorte ogrozda, crveni kupus, alge. Svi ovi proizvodi dobri su i za mršavljenje.

LINCURA (lat. Gentiana) – u našoj ishrani treba da budu zastupljeni svi ukusi: slatki, slani, kiseli, opori, gorki. Gorke biljke smatraju se lekom. Naime, gorčina aktivira rad želuca i creva, jetre i pankreasa, kao i mnogih žlezda za unutrašnje lučenje, uključujući i štitnu žlezdu. Od lincure je najbolje napraviti tinkturu: 30–40 g biljke prelijte s pola litra votke i ostavite dve-tri nedelje na tamnom mestu, periodično mućkajući, a zatim procedite. Uzimajte po sedam do deset kapi pre jela tri puta na dan.

Lincura je korisna i za zglobove, jer se usled aktivacije rada jetre nepotrebne soli ne talože na zglobovima, već se izbacuju iz organizma. Ova biljka dobra je i u prevenciji mnogih oboljenja. Kontraindikovana je u slučaju trudnoće budući da može izazvati pobačaj.

STRUPNIK (lat. Scrophularia ) moćna je biljka od koje je najbolje napraviti 10-postotnu tinkturu – koristi se po 10 kapi tri puta na dan pre jela. Specifičnost uzimanja svih biljaka za štitnu žlezdu jeste da se lekoviti preparati uzimaju u malim gutljajima. Potrebnu količinu tinkture sipajte u 50 ml vode sobne temperature i time isperite grlo, zadržavajući tečnost u ustima, pa je tek onda progutajte. Tinkturu možete kapnuti i na šećer i držati je u ustima. Svi ti načini uzimanja povećavaju vreme kontakta leka sa štitnom žlezdom.

Od nabrojanih trava mogu se praviti obloge kojima se trlja predeo štitne žlezde ili se od njih može napraviti mast (na bazi svinjske masti).

BOCU (lat. Xanthium strumarium) kuvajte na sledeći način: trećinu kašičice sitno iseckane biljke prelijte šoljom vruće vode, ostavite da se ohladi, pa procedite. Uzimajte po trećinu čaše odvara boce tri puta na dan ili potrebnu dozu pijte u gutljajima u toku celog dana.

Za pripremu odvara od ŽUTILOVKE (lat. Genista tinctoria), takođe moćne biljke (na slici), ravnu kašičicu sirovine prelijte šoljom proključale vode, pustite da ponovo provri, ostavite da se ohladi, pa procedite. Pijte u gutljajima u toku dana.

Pročitajte i… Štitna žlezda: prirodno lečenje etarskim uljima