Hidrogen u borbi protiv kardiovaskularnih oboljenja

 
 
Spoljašnja upotreba hidrogena kao antiseptika i sredstva za zaustavljanje krvarenja svima je dobro poznata. Međutim, o njegovoj unutrašnjoj primeni malo se zna. Ruski prof. dr I. P. Neumivakin u knjizi „Hidrogen: mitovi i realnost“ detaljno otkriva sva lekovita svojstva ovog preparata, a mi smo imali čast da razgovaramo s njim.
 
LEKOVITI HIDROGEN
Ispostavlja se da hidrogen pomaže u slučaju kod ozbiljnih bolesti, kao i da olakša tok mnogih, pa i najtežih oboljenja. Stvar je u tome što on predstavlja relativno nestabilno hemijsko jedinjenje, koje se lako razlaže na vodu i atomski kiseonik. Tajna čudotvornog uticaja hidrogena na naš organizam sastoji se u tome što on snabdeva tkiva i organe atomskim, aktivnim kiseonikom, a ne molekularnim (koji se sastoji od dva atoma kiseonika), kojeg ima u atmosferskom vazduhu. Aktivnost atomskog kiseonika neverovatno je visoka, pri čemu on prvenstveno oksidiše atome supstanci koje nisu svojstvene našem organizmu, zbog čega se sva patogena flora plaši takvog kiseonika kao vatre, te nastaje samo pri njegovom deficitu.
– Atomski kiseonik doprinosi normalizaciji procesa oksidacije i regeneracije, uništava svaku patogenu mikrofloru organizma (bilo da su u pitanju virusi, bakterije ili gljivice), a takođe, pošto je jedan od najjačih antioksidansa, oslobađa telo viška slobodnih radikala.
Treba reći da ćelije našeg imunosistema – leukociti i granulociti – takođe stvaraju hidrogen, mada to ponekad nije dovoljno za zdravo funkcionisanje organizma.
– Uzimajući hidrogen, kao da unosimo u organizam dodatno „gorivo“, koje stimuliše atomske procese u ćelijama, podstičući ih da štite organizam od štetnih faktora. Time se objašnjava široki spektar bolesti u slučaju kojih pomaže ovo jednostavno, jeftino i u velikoj meri univerzalno sredstvo.
 
KOME POMAŽE HIDROGEN
Hidrogen je naročito indikovan u slučaju poremećaja kardiovaskularnog sistema: oboljenja krvnih sudova velikog mozga i perifernih sudova, stenokardije, ishemijske bolesti srca, infarkta, varikoznog proširenja vena i tromboflebitisa, ishemijskog i hemoragičkog inzulta, obliterativnog endarteritisa.
Osim što zasićuje organizam atomskim kiseonikom, hidrogen igra i drugu važnu ulogu: oksidira toksične supstance, praveći tako „oksidativnu detoksikaciju“.
Posebno oksidišući masnoće koje se odlažu na zidovima krvnih sudova, on sprečava arterosklerozu, ali i ublažava njene simptome.
 
KAKO SE KORISTI
Internu primenu tripostotnog hidrogena treba početi ovako: prvog dana – po kap na dve-tri kašike vode (30 ml do 50 ml) triput dnevno, 30 do 40 minuta pre jela ili sat i po do dva posle obroka. Drugog dana – po dve kapi, trećeg – po tri… dok se desetog dana ne dođe do deset kapi hidrogena po dozi. Posle toga treba napraviti pauzu od dva-tri dana, a zatim se uzima po deset kapi triput dnevno, uz pauziranje na svaka dva-tri dana.
Ova šema za odrasle nema kontraindikacija, mada je vrlo važno uzimati hidrogen natašte. Istovremeno, svako treba da osluškuje reakciju svog organizma na uzimanje hidrogena, te da odredi sebi najpogodniju dozu. Na primer, za nekog ona ne mora prelaziti tri do pet kapi.
Mališani do pet godina mogu, po potrebi, uzimati po kap do dve uz dve kašike vode; deca od pet do deset godina – po dve do pet kapi, a ona od 10 do 14 godina – po pet do osam kapi po dozi.
Naravno, pre upotrebe hidrogena treba se konsultovati s lekarom ili pedijatrom.
 
Foto: Guliver/Thinkstock