Nije sve u peticama!

Prema tvrdnji ruskih psihologa, оdlikaši duže žive, ali su dvojkaši uspešniji u poslu

by Tanja Tomčić | 07.07.2022

Prema tvrdnji ruskih psihologa, odlikaši duže žive, ali su dvojkaši uspešniji u poslu. Zato – ne insistirajte na dobrim ocenama, već podstičite dete da razmišlja.

Piše: Aleksandar Kostin, porodični psihoterapeut

Koji roditelj ne bi želeo da mu čedo bude najbolji đak u razredu? Međutim, problem je u pogrešnom mišljenju da od uspešnog obrazovanja zavise sreća i blagostanje u životu.

Sadržaj članka

1 SISTEM OCENJIVANJA
- 1.1 „PARADOKS ODLIKAŠA“
- 1.2 USPEŠNI „DVOJKAŠI“
  - 1.2.1 KLJUČ JE U KOMUNIKACIJI!

SISTEM OCENJIVANJA

Kad je reč o prvom razredu osnovne škole, danas se sistem standardnog ocenjivanja uglavnom zamenjuje davanjem pečata, nalepnica ili smajlija. Pedagozi su želeli da tako ublaže psihičku traumu prvaka pri proveri znanja. Bez obzira na zamenjivanje ocena smajlijima, polaznici škole i dalje su znali šta ti smajliji znače, smisao je ostao isti – neka se deca opet izdvajaju. Od jaslenih grupa – deca se uče da žive u uslovima rejtinga i borbe za mogućnost izdvajanja iz grupe. Medicinski je potvrđeno da sve više dečaka i devojčica u početnim razredima osnovne škole boluje od nekog oblika anksioznosti (osećaja nelagode), od nervoze i razočaranja u sebe, kao i od poremećaja emocionalnog statusa, pa čak i depresije. Takođe, ovakvi psihički problemi često uzrokuju čir na želucu.

Pročitajte i… Dečja hipertenzija

„PARADOKS ODLIKAŠA“

* „Odlikaši“ su u manjem broju zaista talentovana deca. Dobro se snalaze u nauci i učenju, koje im uvek predstavlja zadovoljstvo. Odlikaše uglavnom čine deca koja ispunjavaju tuđe zahteve automatski, bez razmišljanja. Za razliku od „dvojkaša“, ne postavljaju sebi pitanje: „Šta će mi učenje?“

* Odlikaši žele da se dokažu, da ih svi vole, rečju – da se dopadnu drugima, pri čemu ograničavaju sebi nestandardno mišljenje. Svaki im je korak isplaniran, a ne promišljen, tako da je njihov rizik svedeni na minimum. Zbog te uzročno-posledična veze, „proverenog rizika“ – odlikaši ne ulaze u eksperimentalne rizike kad se razbole. Strogo slušaju lekara, ili pak uopšte ne dozvoljavaju sebi da se razbole: ne kupaju se u hladnoj reci, ne ulaze u rizične seksualne veze… Pridržavajući se pravila zdravog života, u osnovi se ne razbolevaju i žive duže.

GENIJALCI – A LOŠI ĐACI

Istorija je prebogata pričama o velikim genijalcima koji su bili loši đaci. Najlošiji u školi bio je Albert Ajnštajn, koji je jedva naučio da čita. Lenjost Čarlsa Darvina bila je inspiracija za mnoge satirične priče. A naš Nikola Tesla gimnaziju je završio kao jedva dobar učenik.

USPEŠNI „DVOJKAŠI“

Dvojkaši ulažu svu snagu da ne ispune zadatke, pri čemu razvijaju kreativnost i emocionalnu inteligenciju izbegavajući nelagodnosti „ukoliko ih prozovu“. Ova deca navikla su da se adaptiraju i pronalaze izlaz čak i tamo gde ga nema, jer za njih druga mogućnost jednostavno ne postoji. Kad porastu i počnu da rade, sagledavaju situaciju mnogo šire nego „odlikaši“, koji su navikli mozak da ispunjava samo ono što mu je zadato. „Dvojkaši“ pak, budući da su naučeni na oprez, lako predviđaju „šta se iza brda valja“, te brzo zasluže zahvalnost svakog pretpostavljenog. Uspeh „dvojkaša“ u životu pre je pravilo nego izuzetak. Tradicionalna škola ima već toliko puta kritikovan sistem ocenjivanja, koji negativno utiče na razvoj dečje inteligencije. O uvođenju nestandardnih prilaza, koji bi se razlikovali od učenika do učenika, govori se decenijama. Cilj obrazovanja jeste da deca nauče kako da primene stečena znanja.

MATEMATIKA, MAMA I BIBLIOTEKA

Stručnjaci iz Rusije ispitivali su faktore uspeha u životu i utvrdili da to zavisi od matematičke pripremljenosti iz vrtića, majčinog obrazovanja i veličine kućne biblioteke.

KLJUČ JE U KOMUNIKACIJI!

Kad im dete krene u školu, roditelji zaborave da su nekad bili deca. Slušaju šta im govore učitelji, upoređuju svoju decu s decom svojih prijatelja, ne misleći pritom na najvažniju stvar na svetu – da njihovo jedinstveno dete ima sopstvena interesovanja. Posmatrajte i pratite svoje čedo, a ne tuđe mišljenje. Ne ubacujte ga u važeće standarde i šablone. Neka ono bude i loše u matematici, i neka sastave piše s gramatičkim greškama, i neka teško popravlja trojke iz fizike…. Jer, ako lepo slika, lako se upoznaje s vršnjacima, sklapa uspešna prijateljstva ili trči brže od svih – ono ima razvijeno samopouzdanje. Nemojte mu ga rušiti.

Pročitajte i… Odrastanje dece pod staklenim zvonom