ŽIVOPISNE RUSKE MARAME

Vekovima se ceo svet divi raskošnim šarama na čuvenim pavloposadskim maramama. Ovaj unikatni odevni predmet ima svoj karakter, istoriju i dušu, koji zajedno čine rusko nacionalno blago

Kultura jednog naroda ogleda se u nekoliko različitih komponenata. Istorija, život, jezik, tradicija, običaji, kuhinja i jedinstvena narodna nošnja – sve ovo čini kompletnu i prepoznatljivu sliku jedne narodnosti. Bez preterivanja, jednom od najlepših, najuzbudljivijih i nadaleko poznatih smatra se ruska kultura. A tu čovek ne zna od čega bi pre krenuo…

Ovog puta odlučili smo da vam predstavimo odevni predmet koji je nastao zajedničkim trudom vrednih ruskih zanatlija i vrhunskih ruskih umetnika. Upoznajte čuvene, unikatne i prelepe marame iz drevnog grada Pavlovskog Posada, koji se nalazi nedaleko od Moskve.

ISTORIJA MARAMA

Danas svaki stranac – gost velike i prelepe Rusije – ima priliku da kao suvenir kupi živopisne marame ili šalove. Međutim, malo je poznato da istorija ovog jedinstvenog i u celom svetu popularanog modnog asesoara seže više od 200 godina unazad.

Njihovo poreklo datira od sredine 19. veka. Grad Pavlovski Posad, ranije poznat kao Bogorodski okrug, odavno se smatrao svojevrsnim centrom za talentovane i iskusne zanatlije, a poseban akcenat bio je na veštinama u tekstilnom zanatstvu. U tim davnim vremenima u Pavlovskom Posadu bilo je bezbroj tekstilnih radnji koje su osnovane još ranije, ali su uspele da prežive sve izazove. Tako su na istom mestu, ali još u 17. veku, tada bogorodski šalovi stekli određenu slavu zahvaljujući prepoznatljivom ornamentu dekorativnih pozlaćenih niti od kojih su bili satkani.

Nedugo kasnije manufakturna proizvodnja ubrzano se zahuktala i pavloposadske marame su počele da se prave od različitih prirodnih materijala (svile, vune i pamuka), ali su šare zadržale prepoznatljive ruske nacionalne karakteristike.

NEMA DVE ISTE

Tradicionalne pavloposadske marame tada su imale jednu izuzetnu karakteristiku – neobičan i potpuno jedinstven crtež, odnosno motiv. Obrasci su bili toliko ekskluzivni da je bilo nemoguće naći dve identične marame.

Živopisne, složene i jedinstvene boje u odnosu na dotad viđenu paletu te ukras proizveden pomoću komplikovane tehnologije aplikacija – nije mogao svako da napravi. Najpre bi se izrezbario željeni oblik u drvetu, pa bi se pomoću njega gotov uzorak prebacivao na materijal. Postojale su dve vrste daski/formi koje su nazvane „cvećem“ i „manirima“. Ploča „cveće“, pomoću boje, stavljala je otisak na centralni deo tkanine, a daska „maniri“ bojom je u obliku jedinstvenog ornamenta popunjavala konturu platna.

Tehnologija je napredovala, pa su se obrasci sve lakše nanosili na tkaninu – tako se sedamdesetih godina prošlog veka crtež na platno oslikavao pomoću sito-štampe i specijanih najlonskih šablona.

VIŠE SAVETA PRONAĆI ĆETE U MAGAZINU RUSKI DOKTOR!

POTRAŽITE NAS I NA FACEBOOKU: www.facebook.com/ruskidoktor

STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net