Aritmija

Dr Nada Macura govori o odstupanju od normalnog srčanog ritma

by Tanja Tomčić | 20.09.2022

Srčani mišić ima posebne ćelije u kojima se stvara biološka električna aktivnost srca. Počev od sinusnog čvora, impulsi se šire prema AB čvoru, a zatim nastavljaju ka Hisovom snopu, koji se dalje grana. Ako na tom putu dođe do poremećaja, javlja se aritmija srčanog mišića.

Piše: Dr Nada Macura

Iregularnost frekvencije (pulsa) dovodi do nepravilnog srčanog rada i tada može da dođe do ubrzanja srčanog ritma – tahikardije. Sve preko 100 otkucaja u minuti smatra se tahikardijom, a ukoliko je srčani rad i aritmičan, onda govorimo i o tahiaritmiji, dok se usporenim srčanim radom (bradikardija) naziva sve što je ispod 60 otkucaja u minuti (ukoliko srčani rad progredira ka nižem pulsu, indukovan je pejsmejker). Kad dođe do aritmije prilikom bradikardije, onda to nazivamo bradiaritmijom.

Ako iz nekog razloga relativno zdrava osoba ima osećaj da joj srce lupa, to je najčešće izazvano emotivnim stresom, preteranom konzumacijom kofeina, pušenjem ili unosom nekih lekova.

Pročitajte i… Kako se infarkt „maskira“

EKSTRASISTOLE

Ukoliko u pretkomorama dođe do prevremenih kontrakcija, to nazivamo ekstrasistolama i one su lako uočljive na EKG-u. Najčešće su benigne, ali treba obratiti pažnju na njih. Komorske ekstrasistole uvek se javljaju iz sitnog žarišta u miokardu i, ako su pojedinačne, ne prave veliki problem, ali pacijenti imaju neprijatan osećaj u grudima. Međutim, kad se komore kontrahuju pre vremena, sigurno postoji razlog za to i treba im posvetiti pažnju.

Apsolutna aritmija sreće se kad pretkomore i komore rade svaka svojim, neusklađenim ritmom. Nesklad između njih popravlja se kad se uz terapiju antiritmicima doda antikoagulantna terapija, zbog toga što ova vrsta aritmije mora biti pod kontrolom jer može izazvati šlog.

LEČENJE ARITMIJE

Vrlo je bitna razlika između ekstrasistola i aritmije apsolute. U oba slučaja koriste se antiaritmici, ali prilikom apsolutne aritmije u početku se pokušava elektrokonverzija ritma, ugradnja pejsmejkera ili defibrilatora koji prepoznaje nepravilan ritam. Ukoliko ništa od toga ne pomogne i u slučaju većeg poremećaja, radi se radiofrekventna ablacija čvora (spaljivanje rane). Krajnja pomoć jeste hirurško lečenje.

Pročitajte i… Srčani pomoćnici