DECA I ANTIBIOTICI

by Milan Marković | 28.11.2017

Kad i zašto ih piti, koliko dugo i u kojoj dozi, kako prevenirati neželjene efekte – sva ova pitanja su važna i traže odgovor. Ruski pedijatri savetuju da izbegavate antibiotike kad god je to moguće

Olesa Vladimirovna Butuzovna, pedijatar

Pedijatri neretko deci propisuju antibiotike čak i zbog obične kijavice. Međutim, to su veoma sporni preparati te, osim zagovornika, imaju i svoje protivnike. Što je najgore: neki ljudi nepravilno ih koriste!
Antibiotici vole tačnost. Važno je razumeti kad i zašto ih piti, koliko dugo i u kojoj dozi, kako prevenirati neželjene efekte i s čim je najbolje uzimati lek. Prostih i manje važnih pitanja u antibakterijskoj terapiji – nema.

Plusevi
* Antibiotici su nezamenljivi u slučaju bakterijskih infekcija, u lečenju sepse, meningitisa, upale pluća, angine. Istovremeno, u odsustvu adekvatne terapije tih oboljenja može doći do ozbiljnih komplikacija, čak i do fatalnog ishoda.
* Korišćenje antibakterijske terapije nakon hirurških operacija sprečava inflamatorne komplikacije i gnojenje.
* Mnogi antibiotici imaju usmereno delovanje, fokusiraju se samo na upalu i ne nanose štetu celom organizmu.

Mitovi i realnost
* Disbakterioza – poremećaj mikroflore creva, vagine, usne duplje. Ovoga se često boje mame mališana, i to s razlogom. Upravo zbog toga kompetentan pedijatar uvek savetuje da se istovremeno s antibioticima koriste preparati sa bifido i lakto bakterijama, koji normalizuju mikrofloru i ne dozvoljavaju da se razvije disbakterioza. Što se tiče ovoga, postoji jedna sitnica: veoma je važno napraviti razmak između uzimanja tih preparata – minimum dva-tri sata. U suprotnom, antibiotik može uticati na korisne bakterije probiotika.
* Neželjeni efekti. Postoji verovatnoća pojave neželjenih efekata (kao i u slučaju bilo kog drugog preparata), a takođe i individualnog nepodnošenja i alergije. U tom slučaju nadležni lekar će propisati zamenu leka.
* Dete počinje češće da biva bolesno. Uzrok se ne krije u samom antibiotiku nego u njegovoj nepravilnoj primeni. Nažalost, čak i u savremenoj medicini lekari propisuju antibiotik za akutnu respiratornu virusnu infekciju, a usled virusnih infekcija on je potpuno beskoristan. Ili pak roditelji praktikuju samolečenje, koristeći ozbiljne lekove prilikom obične kijavice. Upravo u tim slučajevima javljaju se različiti problemi, a njihov uzok je neracionalna primena!
* Loš apetit. Antibiotici nemaju loš uticaj na dečji apetit, kako to misli većina roditelja. Uzrok toga nije preparat, već sama bolest, koja je praćena malaksalošću.

Zaključak
Kako bi lečenje antibioticima imalo maksimalnu korist, veoma je važno pridržavati se određenih pravila (pogledajte boks). Upravo zbog nepridržavanja pravila korišćenja antibakterijskih sredstava najčešće nastaju komplikacije i neželjena dejstva, kojih se toliko plaše protivnici antibiotika.
Usled pravilnog korišćenja antibakterijskih preparata, ako postoji odgovarajuća indikacija – oni su nam prijatelji, a ne neprijatelji. Antibiotici nam pomažu da se izborimo s meningitisom i sepsom, sinusitisom i pijelonefritisom (gnojno zapaljenje bubrega), upalom pluća i gnojnim apscesom. Međutim, važno je da lek propiše lekar, analizirajući ne samo bolest već i opšte stanje bolesnika!

Pravila!
1. Antibiotike je potrebno uzimati u tačnom vremenskom razmaku (dvaput na dan – nakon 12 sati, ili triput – na svakih osam sati). Samo takav pristup dozvoljava optimalne koncentracije lekovitih materija u krvi, neophodne za uništavanje bakterija.
2. U slučaju da se preskoči jedno uzimanje preparata, ne sme se duplirati doza kako bi se nadoknadilo propušteno.
3. Ne sme se smanjivati doza koju je lekar propisao – tu roditelji neretko greše.
4. Preporučuje se da se nakon leka popije voda.
5. Proverite kad se uzima određeni lek – pre ili posle jela.
6. Idealna varijanta je da uradite analizu osetljivosti. U tom slučaju možete dobiti najefikasniji lek za konkretnu situaciju.
7. Ne sme se prekinuti terapija samo zato što se dete oseća bolje i temperatura mu je spala. Potrebno je popiti celu dozu koju je lekar propisao. U suprotnom, infekcija može preći u hroničan oblik ili se pojaviti u novom obliku.

Foto: Thinkstock

VIŠE SAVETA PRONAĆI ĆETE U MAGAZINU RUSKI DOKTOR!

POTRAŽITE NAS I NA FACEBOOKU: www.facebook.com/ruskidoktor

STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net