Dečja hipertenzija

Smatra se da se visok pritisak javlja nakon 40. godine, ali u poslednje vreme ova bolest se „podmladila“. Neretko se simptomi pojavljuju kod ljudi koji nemaju ni trideset godina, pa čak i kod dece.

Dečji pritisak od 0 do 18 godina

Hipertenzija se, na sreću, kod dece sreće retko. Po pravilu, roditelji slučajno otkriju bolest kod deteta, a da se ono i ne žali. U većini slučajeva povišen arterijski pritisak kod dece je sekundaran, tj. javlja se uz drugo oboljenje – bubrega, endokrinog sistema. Kako biste se lakše orijentisali, treba da znate koji su pokazatelji arterijskog pritiska kod dece različitog uzrasta.

Normalnim se smatra:

Kod novorođenih devojčica – 66/55 mmHg.

Kod novorođenih dečaka – 71/55 mmHg.

Tokom prve godine života raste sistolni (gornji) pritisak, dostižući 90–92 mmHg.

Do sedme godine pritisak raste polako, a zatim brže, pa je u periodu 16–18 godina kao kod odraslih. Međutim, treba imati u vidu da je kod svakog čoveka, čak i kod dece i mladih, normalan krvni pritisak izložen znatnim individualnim oscilacijama, pa tako kod mladih gornji pritisak može biti 100–140 mmHg, a donji 70–90. Ove brojeve smatrajte normalnim vrednostima.

Bolest odličnih učenika

Poslednjih godina primećeno je da su neka deca posebno pogođena hipertenzijom. I to su najčešće promenjene vrednosti gornjeg pritiska. U većini slučajeva taj poremećaj izazvan je preteranim naporom za vreme školskih i vannastavnih aktivnosti. Tako je, recimo, u matematičkim školama procenat učenika s povišenim pritiskom dva-tri puta veći nego u običnim školama. Zato regulisanje napora u školi, oslobađanje deteta psihičkog stresa (recimo, straha od neadekvatnih ocena) pomaže u normalizaciji krvnog pritiska. Razvoju hipertenzije doprinosi i smanjena fizička aktivnost dece, te sedeći način života, s malo kretanja. Vežbe i sport, fizička aktivnost generalno, smanjuju rizik od hipertenzije.

Nikako nemojte raditi ništa na svoju ruku!

Ono što brine roditelje deteta s povišenim pritiskom jeste neizvesnost tačnih uzroka oboljenja, koji mogu biti bolesti bubrega, hormonski poremećaji i drugo. Nikako nemojte dete lečiti sami ni predlagati mu, čak i u malim količinama, preparate za snižavanje pritiska! Lekove i njihove doze preporučuje samo lekar, i to za svakog pacijenta ponaosob, a roditelji treba da se usmere na to da detetu omoguće adekvatan režim života i redovno uzimanje lekova! Takođe je veoma važno reći i to da deca svoju bolest ne osećaju, pa zato neće da se leče.

Još jednom napominjemo da nikako ne smete da radite ništa na svoju ruku, čak i ako sami imate problem s hipertenzijom. Dakle, lečenje određuje isključivo lekar. Inače, komplikacije mogu biti ozbiljnije od same bolesti.

Napomena roditeljima

Veliki značaj u prevenciji razvoja hipertenzije ima racionalna ishrana. Ona treba da bude kvalitetna, bogata vitaminima, da sadrži više voća i povrća. Neograničena upotreba soli može biti uzrok povišenog krvnog pritiska i jedan od faktora pojave hipertenzije. Najbolje je da dete naviknete na minimalnu količinu soli od prve godine života, kada se tek formiraju navike u ishrani.

Kod deteta razvijajte pravilan način života – treba da izbegava napore i da strogo prati režim dana: noćni san ne sme biti kraći od osam sati. Ukoliko je to moguće, koristan je i san preko dana (sat-dva).

Sve navedeno efikasna je prevencija hipertenzije i sve to uključuje ono što podrazumevamo pod zdravim načinom života. Ukoliko sve te savete primenjujete, pritisak kod deteta će se normalizovati.

Pročitajte i… Deca i antibiotici