Grip – nije tako bezazlen kako se čini!

Naša stara mušterija – grip – veoma je uporna. Zato se dobro informišite o njoj!

by Milan Marković | 06.06.2017

Naša stara mušterija – grip – veoma je uporna. Zato se dobro informišite o njoj! O ovoj, rasprostranjenoj bolesti govori viši naučni saradnik Naučnoistraživačkog instituta za grip, doktor medicinskih nauka Igor J. Nikonorov (Sankt Peterburg).

Sadržaj članka

1 Po čemu se grip razlikuje od akutne respiratorne infekcije?
- 1.1 Za koga je grip naročito opasan?
2 Koji su prvi simptomi gripa?
- 2.1 Kakve mogu biti komplikacije u slučaju gripa?

Po čemu se grip razlikuje od akutne respiratorne infekcije?

Akutna respiratorna infekcija jeste akutno respiratorno oboljenje infektivne ili neinfektivne prirode. GRIP je jedno od akutnih respiratornih oboljenja infektivne prirode (akutno infektivno oboljenje podrazumeva i bakterijska i virusna oboljenja). A kako je izazivač gripa virus, onda je to akutna respiratorna virusna infekcija.Svake godine, tokom epidemija gripa, u Evropi, SAD, Rusiji i drugim zemljama boluje do 10% stanovništva, a kad nastane pandemija (najšira rasprostranjenost), taj broj naraste i do 50%. Koristeći s eovim procenama, Svetska zdravstvena organizacija proširila je navedene podatke na godišnju verovatnoću obolevanja od gripa u svetu, koja iznosi milijardu infekcija, od kojih je tri do pet miliona slučajeva težak oblik bolesti, dok trista do petsto hiljada njih ima letalan ishod oboljenja.

Za koga je grip naročito opasan?

Opasan je za sve ljude, nezavisno od godina i zdravstvenog stanja, jer tokom epidemije mogu nastradati i potpuno zdrave osobe. U tim periodima naročito je mnogo smrtnih ishoda kod osoba starijih od 65 godina, mlađe dece i trudnica.

Koji su prvi simptomi gripa?

Grip obično posle kratkog vremena (do dva sata) slabosti i groznice. Telesna temperatura već u prvim satima obolevanja dostiže maksimalan nivo (38,5 do 40 stepeni Celzijusa), uz istovremenu pojavu drugih simptoma intoksikacije, a to su:
– jeza i drhtavica;
– glavobolja i vrtoglavica;
– bolovi u mišićima, stomaku, zglobovima, očnim jabučicama;
– mučnina i povraćanje;
– poremećaji sna.
U nizu slučajeva porast telesne temperature može biti jedina manifestacija oboljenja. Teži oblici gripa praćeni su povišenom temperaturom, buncanjem, halucinacijama, moždanim poremećajima s grčevima, sputanošću ili gubitkom svesti, sitnozrnastim osipom, obično na licu i vratu…

Kakve mogu biti komplikacije u slučaju gripa?

Jedna od najčešćih komplikacija jeste pneumonija, to jest upala pluća (do 90% svih komplikacija), zatim zapaljenja sinusa, upala uha i čeonog sinusa, sinusitis, angine… Komplikuje se i svako hronično oboljenje – i infektivno i ono somatsko (kardiovaskularni sistem, urinarni trakt, disajni sistem). Moguće su neurološke komplikacije, uključujući encefalitički sindrom i hemoragički meningitis. U slučaju hipertoksičnog oblika gripa moguća je akutna koronarna insuficijencija, Rejev sindrom (toksička encefalopatija, akutna insuficijencija jetre).

Pročitajte i… Zašto grip „lomi“ telo

Foto: Guliver/Thinkstock

Tagovi: