Kandida i ostale gljivice koje uzrokuju bolesti

Intervju sa prof. dr Vitalijem B. Antonovim, mikologom

by Tanja Tomčić | 24.08.2022

Prof. dr Vitalij B. Antonov, mikolog, član Međunarodne akademije nauka za ekologiju, bezbednost čoveka i prirode (Sankt Peterburg), pojasniće nam zašto se stvaraju, kako se ispoljavaju i koje organe pogađaju gljivice – izazivači ogromnog broja bolesti kod čoveka. Najpoznatija je kandida, ali svakako ne treba zaobići ni one gljivice koje napadaju nokte, polne i unutrašnje organe.

Sadržaj članka

1 Gljivice mogu biti smrtno opasne
2 Ta nametljiva kandidijaza
- 2.1 Ne treba se bojati tableta!
- 2.2 Ispostavilo se da je penicilin opasan…
  - 2.2.1 Savremene metode lečenja gljivica

Gljivice mogu biti smrtno opasne

Мi u suštini veoma malo znamo o bolestima koje izazivaju gljivice, ali dovoljno da bismo postavili dijagnozu i sproveli efikasno lečenje. Ovim problemima bavi se specijalna oblast medicine – mikologija. Recite nam nešto više o tome.
Mikologija je nauka o gljivicama, a medicinska mikologija je nauka o ljudskim bolestima koje izazivaju mikroskopske gljivice. U sredini koja okružuje čoveka gljivica ima mnogo, ali samo neke od njih mogu da uzrokuju probleme sa zdravljem. Većina gljivičnih bolesti ne predstavlja pretnju po ljudski život, ali pričinjava mnogo nelagodnosti. Međutim, postoje i mikoze koje su smrtno opasne za osobe svih uzrasta. Najčešće su to duboke mikoze koje napadaju unutrašnje organe, otporne su na lečenje i u slučaju hroničnog toka mogu dovesti do smrti. Tako, na primer, kriptokokoza pogađa mozak i pluća, dok pneumocitoza može da izazove tešku pneumoniju (upalu pluća) kod novorođenčadi. Prilikom aspergiloze pretežno se oštećuje sistem bronhija i pluća, ali mogu biti oštećeni i oči i mozak…

Koji je mehanizam njihovog razvoja?
Žive klice gljivica s vazduhom prodiru u bronhije i pluća, dok u sistem za varenje ćelije gljivica dospevaju zajedno s hranom. Na koži i sluzokoži ćelije gljivica prvo se pričvršćuju spolja, a zatim, ukoliko im uslovi to dozvoljavaju, prodiru u dublja tkiva.

Ali, jasno je da svi mi dišemo i jedemo. Ispada da svi mogu da obole od mikoze?
Naravno, od nje ne obolevaju svi. Organizam zdrave osobe zaštićen je od gljivica površinskim tkivima i imunosistemom. Sem toga, ljudi se uglavnom ne sreću s gljivicama izazivačima bolesti, nego s uslovno patogenim bakterijama. Sredina u kojoj one obitavaju uglavnom je tlo. Ali, u unutrašnjosti ljudskog organizma moguće je razmnožavanje gljivica u uslovima oslabljenog imuniteta.

Od stopala do unutrašnjih organa

Mikoze na stopalima često se pojavljuju, kako kod muškaraca tako i kod žena. Od kandidijaze polnih organa bar jednom u životu boluje oko 70% žena. Gljivična oštećenja unutrašnjih organa uvek su sekundarna – javljaju se kod teških bolesnika s poremećajem imuniteta, a mogu da budu i komplikacija nekog drugog teškog oboljenja. Priključivanje gljivične infekcije u takvim slučajevima praćeno je pogoršanjem stanja bolesnika, te se oni leče u bolničkim uslovima.

Ta nametljiva kandidijaza

Profesore, recite nam nešto više o ustobolji iliti kandidijazi. Koji su njeni oblici poznati?
Najčešće se sreću vaginalni i oralni oblik kandidijaze. Vaginalna kandidijaza je ženski oblik, pritom oboljenje može da se pojavi praktično u svakom uzrastu. Oralna kandidijaza se, po pravilu, sreće kod odojčadi, češće nego kod novorođenčadi.

Koji su uzroci pojave kandidijaze u usnoj duplji?
To može da bude upotreba antibiotika i citostatika. Pored toga, nezavisno od pola, kandidijazu može uzrokovati slabljenje imuniteta ili hormonski disbalans. Uzgred, kod žena ona često nastaje tokom trudnoće.

Kandidu imaju svi, ali malo

Kandidijazom ili ustoboljom naziva se oboljenje prilikom koga su sluzokoža ili kožni pokrivač oštećeni kvasnom gljivicom iz roda Candida. Ovi mikroorganizmi žive s nama stalno, ali u maloj količini. Oni obitavaju na koži i sluzokoži usne duplje i polnih organa, a njihov rast se sprečava dobrim imunitetom. Usled pada imuniteta dolazi do burnog razmnožavanja gljivice, što dovodi do pojave oboljenja.

Ko češće pati od kandidijaze – muškarci ili žene?
Prema medicinskoj statistici, kandidijaza češće pogađa žene, pošto je rizik od zaraze kod njih veći, na primer, tokom trudnoće. Muškarci boluju ređe, a kandidijazu sluzokože usta kod njih izaziva pušenje.

A koje bolesti doprinose pojavi kandidijaze?
To su maligne neoplazme, tuberkuloza, dijabetes, hipofunkcija i hiperfunkcija nadbubrežnih žlezda.

Kako se prenosi oboljenje?
Moguće je zaraziti se preko poljupca ili polnog kontakta. Zarazi takođe doprinose razne povrede sluzokože. Prilikom prolaska kroz porođajne kanale može da dođe i do inficiranja novorođenčeta.

Мože li nošenje zubne proteze biti uzrok pojave kandidijaze?
Da, za gljivice su zubne proteze veoma povoljna sredina i zato je važno da poštujete pravila higijene.

Kako se manifestuje oralna kandidijaza?
Tokom takve kandidijaze jezik i unutrašnju površinu obraza pokrivaju žute ili kremaste naslage nalik na mlad kravlji sir, oseća se peckanje, neprijatan ukus i zadah. Prilikom uklanjanja naslaga otvaraju se upaljeni delovi, čak i uz krvarenje. Kod novorođenčadi može da dođe do oštećenja kože.

Ne treba se bojati tableta!

Kako se leči kandidijaza?
Za brzo zarastanje čireva trebalo bi ih obrađivati rastvorom sode i specijalnim mastima. Dvoprocentni rastvor jodida sprečava rast i razmnožavanje mikroorganizama. Takođe pomaže uzimanje vitamina C i B grupe.

Može li se kandidijaza lečiti pomoću tih specijalnih masti u kućnim uslovima?
Da, jer to nije komplikovano. Na vatu treba naneti malo propisane masti i staviti na obraz. Istaći ćemo da lečenje uz primenu lokalne terapije traje dve-tri nedelje. Takođe se mogu propisati antiseptici – rastvor zeljonke ili metilenskog plavog, Lugolov rastvor, hipermangan, jodna voda.

Postoji mišljenje da tablete protiv gljivica imaju mnoštvo neželjenih efekata i da su opasne za jetru. Da li je to tačno?
Kao prvo, lekar vam neće tek tako propisati tablete. One nisu štetne za zdravu jetru, a ni za bolesnu u stanju remisije. Ali, u slučaju akutne bolesti jetre ili teškog oštećenja njenih funkcija tablete ne treba primenjivati. Još nešto: nemojte slušati ničije savete i ne primenjujte preporuke s interneta! Samo lekar kome se obratite može da odredi lečenje koga ćete morati da se pridržavate.

Ovo nemojte jesti

U slučaju kandidijaze ne preporučuje se da upotrebljavate:
* peciva (pogotovo od belog brašna), slatkiše, mleko;
* pržene, slane, dimljene proizvode, konzervisanu hranu, majonez, kečap, kvas, alkoholne napitke;
* kikiriki, pistaće, ulje od repice, kukuruza, kikirikija.

Najčešće govorimo o mikozama kože i noktiju. Kakve još vrste postoje?
Kožne mikoze u većini slučajeva su čisto infektivna oboljenja. One su zarazne i, osim retkih izuzetaka, izazivaju ih gljivice, a upravo gljivična oboljenja čine 40% svih kožnih bolesti. Mikoze pogađaju glatku kožu tela, kosmati deo glave i stopala. One takođe oštećuju unutrašnje organe, polne organe, nervni sistem (posebno veliki mozak), kosti i mišiće. Moguća su i višestruka oštećenja organa i sistema u vidu sepse. Njihovi izazivači su uslovno patogene gljivice. Duboke mikoze ne prenose se s bolesne osobe na zdravu.

Ispostavilo se da je penicilin opasan…

Molim vas da o ovim oblicima mikoze kažete nešto više.
Dakle, podloga razvoja mikoza praktično je uvek slab imunitet.

Mogu li se na primerima pokazati faktori razvoja mikoza?
Prauzrok sistemskih mikoza postala je dugotrajna primena penicilina tokom Drugog svetskog rata. Osamdesetih godina 20. veka pojavila se sida. Kod inficiranih HIV virusom i obolelih od side kandidijaza i aspergiloza unutrašnjih organa predstavljale su česte komplikacije koje su se završavale smrtnim ishodom.

Mogu li oboljenjima doprineti spoljašnji faktori rizika, uključujući i ekološke?
Naravno, u takve faktore spadaju radijacija, koja prodire u tkiva, intoksikacije industrijskim i kućnim otrovima, kao i pušenje, nepovoljni uslovi života – vlaga u stanu usled stalnog propuštanja krova ili dospevanja vlage iz podruma. U takvim uslovima prilikom udisanja prašine s primesom gljivičnih spora dolazi do mikogene bronhijalne astme.

Da li je važno u kakvim uslovima osoba živi?
Da, vrlo je važno. Pojasniću to primerima. Od gljivičnih oboljenja pluća najčešće pate osobe koje žive na prvim i poslednjim spratovima zgrada. Naime, s razvojem hemijske industrije i saobraćaja u gradovima se promenio sastav vazduha. Svake godine u atmosferu velikih industrijskih centara izbacuje se više od 50.000 novih otrovnih supstanci. Odatle dolazi, na primer, do kandidijaze bronhija, koja komplikuje hronični bronhitis.

Savremene metode lečenja gljivica

Kako se dijagnosticiraju mikoze?
Prepoznavanje gljivičnih oštećenja kože i sluzokože na prvom pregledu kod specijaliste u većini slučajeva ne nailazi na teškoće. Oštećenja unutrašnjih organa nisu praćena nikakvim kliničkim simptomima i zato se za dijagnosticiranje mnogih od njih primenjuju dopunske savremene metode ispitivanja. Prilikom svih oblika mikoze potrebno je utvrđivanje izazivača, što je neophodno radi izbora metoda i sredstava lečenja. Tako, na primer, mnogi lekovi deluju na kvasne gljivice, ali su potpuno bezopasni za plesni.

Dolazi li često do zaražavanja gljivicama od druge osobe?
Da, primer za to je porodična onihomikoza (gljivično oštećenje noktiju). Zaraza se prenosi s jednog bolesnika na druge članove porodice.

Možemo li se mikozom zaraziti od životinja?
Da, kožni oblici se prenose i od ljudi i od životinja. Do 20% mačaka beskućnika zaraženo je mikrosporom i zato se ne preporučuje da u kuću primate neproverene životinje.

Mogu li pušenje, alkoholizam i narkomanija uticati na pojavu mikoza?
Da, te štetne sklonosti veoma povećavaju rizik od razvoja bolesti usled dospevanja spora gljivica u organizam.

Pročitajte i… Oporavak posle uzimanja antibiotika

Foto: Tunatura / iStock / Getty Images Plus via Getty Images

Tagovi: