PLACEBO: čudo od pilule ili varka

by Milan Marković | 16.11.2017

Iz perspektive današnjih specijalista drevna medicina je prilično često koristila placebo – preparate koji ne štete čoveku, ali mu i ne donose korist. Ali kakvo lekovito dejstvo mogu da imaju, recimo, mahovina s lobanje preminulog, paučina, pljuvačka čoveka koji posti, ajkuline peraje, mumija usitnjena u prah, sperma žabe, koren korova i drugi jednako čudni „lekovi“? Ljudi koji su uzimali ove preparate ozdravili su! Ipak, sve je stvar psihologije i rada mozga…

U SKLADU S VAŠOM VEROM
Danas se placebom – efekat koji je prvi put s naučne tačke gledišta 1955. godine opisao američki anesteziolog Henri Bičer – zove svaki pozitivan rezultat koji je povezan isključivo s čovekovom verom u izlečenje. Čak više od 40% (!) pacijenata koji su primili beskoristan lek osetilo je poboljšanje, a ukoliko i lekar i pacijent veruju u uspeh lečenja „varkom“ – efikasnost može dostići i 70%, pa čak i 100%! Štaviše, spektar delovanja placeba gotovo je neograničen – od postoperativnih stanja do glavobolja i kašlja.

Ne tako davno američki lek „letril“ (koji se dobija iz koštica kajsije) lečio je rak. On je pomogao stotinama obolelih koji su bili beznadežni slučajevi, pa su mnogi od njih i dan-danas živi. A onda se odjednom ispostavilo da „letril“ – nema nikakav efekat na maligne neoplazme.

Danas se placebo terapija daje samo hipohondrima ili onima koji boluju od Minhauzenovog sindroma (osoba koja stalno kod sebe traži bolesti i ide lekaru), a takođe može da pomogne u lečenju mucanja, nesanice, angine, alkoholizma i raznih drugih oboljenja. Dokazano je da tablete određenih boja izazivaju različit efekat. Tako lek koji jača tonus mišića, osvežava telo i poboljšava raspoloženje treba da bude crvene ili narandžaste boje, a lekovi za smirenje – plave ili bledoljubičaste boje. Sve ovo danas se uzima u obzir prilikom pravljenja „varki“.
Međutim, u nekim situacijama primena placeba praktično je isključena, gotovo zabranjena. Recimo, takav je slučaj s pacijentima s teškim infekcijama ili zapaljenskim bolestima.

BELA LAŽ (LAŽ KOJA SPASAVA)
Termin placebo potiče od latinske reči placeo (sviđati se, biti zadovoljan). Obično se ove bezopasne tablete prave od mlečnog šećera, krede, skroba, talka – izgledaju i upakovane su kao prave tablete. A placebo rastvor je običan fiziološki rastvor. Objektivno, oni nikako ne deluju na uzrok bolesti, to je takozvani „prazan recept“, koji na neki način pomaže da se povrati zdravlje.
Zašto? Pa, jednostavno, naš sistem verovanja i poimanja stvari pretpostavlja da je izboriti se s bolešću moguće samo pomoću lekova, medikamentoznih procedura, operacija i drugih medicinskih terapija. A ta lekovita moć koja pomaže da se prevaziđu mnoge teškoće u životu, uključujući i bolesti, jeste – naše uverenje u ozdravljenje. Međutim, neka oboljenja ne reaguju na placebo, pa iako se u početku stanje poboljša, s vremenom se bolest može zapostaviti, jer su hemijski preparati zamenjeni „varkom“.
Kako bi šećerna pilula delovala kao lek, čovek treba da ima genetsku predispoziciju i specifičan moždani aparat, tj. strukturu mozga.
Uzimajući placebo i verujući da je to, recimo, lek za bolove, pacijent podstiče mozak na proizvodnju endorfina – prirodnog sastojka koji pomaže da se ublaži fizički bol. Iluzija pozitivnog efekta leka aktivira neki hemijski mehanizam (koji može da se izmeri u laboratoriji!) i bol se zaista smanjuje.

IZLEČITE SAMI SEBE
Zanimljivo je da placebo smanjuje izraženost ne samo subjektivnih znakova oboljenja već i onih objektivnih. Na primer, pacijenti koji su učestvovali u studiji o ovoj temi podvrgnuti su stomatološkoj operaciji i bila im je određena ultrazvučna terapija. Kao rezultat, bol i otok nisu se smanjili samo kod onih koji su zaista bili izloženi ultrazvuku već i kod onih kojima je sprovedena imitacija procedure isključenim aparatom. A poznate su i seanse legendarnog ruskog psihoterapeuta Kašpirovskog, koji je sugestivnim terapijama, navodno, lečio ljude na daljinu… To je takođe bio genijalno režiran spektakl, koji je podstakao ljude na samolečenje. Specijalisti medicinske etike već dugo raspravljaju o tome može li se svesno koristiti placebo efekat u medicinskoj praksi: uvek je veoma teško odrediti gde je placebo samo „varka“, a gde panaceja (opšti lek, lek za svaku bolest). Moramo napomenuti i to da je za povoljan medicinski rezultat često zaslužan sam lekar, njegov odnos prema pacijentu, ambijent i, naravno – odnos porodice i okruženja prema bolesnom…

Foto: Thinkstock

VIŠE SAVETA PRONAĆI ĆETE U MAGAZINU RUSKI DOKTOR!

POTRAŽITE NAS I NA FACEBOOKU: www.facebook.com/ruskidoktor

STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net

Tagovi: