Upoznajte nevidljive neprijatelje bubrega

U svakodnevnom životu retko razmišljamo o tome da naše naizgled sasvim bezazlene navike mogu biti pogubne za organizam. Otkrivamo vam šta sve šteti bubrezima.

Piše: Dr Galina Genrihovna Gavrik, Minsk

Dok svi organi poslušno rade, niko o njima ne misli. Ali kad se loše navike udruže s predispozicijama za neke bolesti, lekarska dijagnoza je neminovna. Prema tome, sada ćemo govoriti o „nevidljivim“ neprijateljima bubrega s kojima se vredi upoznati.

PREVIŠE PROTEINA U ISHRANI

Jedan obrok ne treba da sadrži više od jednog grama proteina (mesa, ribe, jaja) na kilogram vaše težine. U suprotnom, bubrezi se teško priviknu na prekomerno opterećenje i njihov rad se pogoršava. Naročito ako se konstantno opterećuju na takav način. Moguće je i formiranje kamena u bubregu.

VIŠAK SOLI I ŠEĆERA

Višak natrijum-hlorida veliko je opterećenje za bubrege. A taj višak dobijamo usled konzumiranja gotovih proizvoda, kao što su kobasice, sir, hleb i sl., koji sadrže skrivenu so. Zdrav čovek dnevno može da unese do pet grama soli (jedna kašičica). Hipertoničarima (osobe s visokim pritiskom) savetuje se i manje. Ipak, ne bi trebalo ni potpuno izbaciti so. Oni koji jedu puno slatkog često imaju povišen nivo proteina u mokraći, a to je signal zastoja u radu bubrega. Dozvoljeno je dnevno uneti najviše 30 g šećera (otprilike četiri kašičice), a, na primer, u pola litra slatkog gaziranog pića ili nekog soka iz prodavnice ima oko 50 g šećera. Ima ga i u mesnim prerađevinama, hlebu i gotovim namazima.

Pročitajte i… Izbacite vodu iz organizma

ABDOMINALNA GOJAZNOST (SALO OKO STOMAKA)

U slučaju ovog tipa gojaznosti adipozno tkivo velike zapremine i težine sintetiše hormon koji toksično deluje na bubrege.

HIPODINAMIJA (MANJAK KRETANJA)

Fizička neaktivnost doprinosi stagnaciji bubrega i odlaganju soli. Kao rezultat svega povećava se rizik od urolitijaze (formiranje kamena u mokraćnom sistemu) i hroničnih bolesti bubrega.

NEDOSTATAK VITAMINA B6

Ovaj vitamin reguliše rad bubrega i odgovoran je za njihovo zdravlje. Dnevna doza za žene je 1,8–2 mg, a za muškarce 2–2,2 mg. Ima ga u semenkama, pšeničnim mekinjama, pasulju, orasima, pistaćima i belom luku. Ova informacija je posebno važna za osobe koje su u rizičnoj grupi. To su oni koji pate od ateroskleroze, dislipidemije (poremećena koncentracija lipoproteina u krvi), arterijske hipertenzije, dijabetesa, autoimune, infektivne i hronične upalne bolesti.

Pročitajte i… Četiri signala koja nam organizam šalje