Vi pitate – doktor iz Rusije odgovara

Šta je sekundarna infekcija? Kako pravilno uzimati kalcijum? Određujemo kiselost želuca

by Tanja Tomčić | 22.04.2022

Vaša pitanja su: Šta je sekundarna infekcija? Kako pravilno uzimati kalcijum? Određujemo kiselost želuca

Na vaša pitanja odgovara lekar opšte prakse Sergej Mihajlovič Krasnov

Sadržaj članka

0.1 Šta je sekundarna infekcija?
0.2 Kako pravilno uzimati kalcijum?
0.3 Određujemo kiselost želuca

1 NAPOMENA: Vaša pitanja možete poslati na [email protected]

Šta je sekundarna infekcija?

„Nakon preležanog gripa naglo sam počeo da se osećam gore. Lekari su mi rekli da je reč o sekundarnoj infekciji. Podigli su me, ali i dalje nisam spokojan. Šta je posredi? Voleo bi da znam za ubuduće.“

Andrija B., Jagodina

Sekundarna infekcija je zaraza drugom vrstom bakterija koja se razvija u pozadini postojeće. Sekundarna infekcija po pravilu je uzrokovana patogenim mikroorganizmima koji žive u samom organizmu ili su u njega dospeli spolja. Patogeni sekundarnih infekcija prilikom gripa pripadaju stafilokokama, streptokokama, pneumokokama, a njihovo poreklo može biti povezano sa sopstvenim mikroorganizmima nosa, ždrela i grla ili s infekcijom mikroba bolesnika koji je izvor infekcije gripa, kad zajedno s virusom gripa u organizam osobe prodiru i patogeni sekundarnih bakterijskih infekcija. Sekundarna infekcija se javlja kao rezultat oslabljenog imuniteta u pozadini oboljenja, ali je izazvana i neadekvatnom terapijom. Naime, idealno je tip sekundarne infekcije odrediti bakteriološkom metodom i po rezultatima ispitivanja propisati odgovarajući antibiotik. Međutim, kako bi sprečili komplikacije, lekari češće propisuju antibiotike širokog spektra.

Kako pravilno uzimati kalcijum?

„Lekar mi je preporučio preparate kalcijuma. Da bi se kalcijum dobro usvajao, potrebno ga je pravilno uzimati. Recite mi, molim vas, kako?“

N. Ružić, Kraljevo

Specijalisti nisu jedinstveni u tome kad je najbolje uzimati preparate kalcijuma. Najbolje je iz dva-tri puta uzimati dozvoljenu dnevnu dozu (obično je maksimalna dnevna doza 1.000 mg). Recimo, u toku dana 500 mg i uveče 500 mg. Uzimanje kalcijuma pre, za vreme ili posle jela zavisi od toga koje materije ulaze u sastav preparata. Na primer, kalcijum karbonat (karbonat kalcijuma, CaCO3) najbolje se usvaja ako se uzima za vreme jela ili odmah posle obroka. Ukoliko se piju lekovi na bazi kalcijum glukonata, kalcijum citrata ili kalcijum laktata, onda je efikasnost njihove apsorpcije gotovo ista u bilo koje doba dana, bez obzira na to da li ste nešto jeli ili ne.

Preparati kalcijuma piju se s većom količinom tečnosti – najbolje je s običnom vodom. Takođe je potrebno ukazati na to da istovremeno unošenje vitamina D i kalcijuma poboljšava apsorpciju tog minerala. (Izvori vitamina D u prirodnom obliku jesu riblje ulje, džigerica, pavlaka, žumance, haringa, skuša, losos.)

Određujemo kiselost želuca

„Molim vas, kako da znam da li mi je kiselost želuca povećana ili smanjena?“

A. T., Obrenovac

U zavisnosti od kiselosti želuca, različiti su simptomi. Kako u procesu varenja neposredno učestvuje želudačni sok, osnovni simptomi javljaju se odmah ili neko vreme nakon uzimanja hrane. Tako posle jela možete isključiti ili potvrditi vrstu kiseline želudačnog soka.

U slučaju smanjene kiseline želudačnog soka hrana se slabo vari, ili se uopšte ne vari, te vam se i posle male količine hrane čini da ste se prejeli, imate osećaj težine i nelagode u želucu. Često se javlja i osećaj nadutosti.

Gastritis s povećanom kiselinom podrazumeva druge simptome. Za njega je karakteristično oštećenje sluzokože želuca. Zato svako uzimanje hrane izaziva iritaciju i bolove. Nakon jela i između obroka javlja se gorušica, povezana s vraćanjem sadržaja želuca u jednjak, osećaj kiseline i pečenja.

Povećanu kiselinu želudačnog soka takođe možete prepoznati po noćnim i ”gladnim” bolovima, povezanim s povećanom sekrecijom i kiselošću želudačnog soka, koji onda počinje da vari sluzokožu, a ponekad i unutrašnji sloj sluzokože želuca.