Zašto se neki ljudi brzo napiju, a neki dugo mogu ostati trezni?

by | 23.11.2017

Za podložnost alkoholu odgovoran je gen CYP2E1, pa se tako onaj ko ga ima napije praktično odmah, od minimalnih doza alkohola. S druge strane, organizam tih ljudi brže razgrađuje alkohol i izbacuje ga. To jest, „ljudi koji se brzo napiju“ ne podnose alkohol i ne mogu da se “propiju”. Po mišljenju naučnika, ovaj gen sreće se kod 10–20 posto ljudi.
Postoji i druga kategorija ljudi: oni mogu piti, ali se ne napiju i nisu mamurni posle toga. Ova karakteristika takođe je uslovljena modifikacijom gena odgovornih za mogućnost usvajanja alkohola (ADH ili ALDH). Odsustvo mutacija u tim genima čini da se minimalizuje sindrom mamurluka.
Međutim, postoje i manje srećne mutacije: kad promene postoje u jednom ili u dva gena istovremeno. Znači, posle popijenog alkohola (čak i u malim dozama) čoveku preti jak mamurluk. Lošija varijanta je kad oba gena ne rade dobro – osoba se suočava s pijanstvom koje ne traje toliko dugo, ali ima intenzivne i jake posledice (mamurluk, povraćanje, glavobolja).

Foto: Thinkstock

VIŠE SAVETA PRONAĆI ĆETE U MAGAZINU RUSKI DOKTOR!

POTRAŽITE NAS I NA FACEBOOKU: www.facebook.com/ruskidoktor

STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net

 

Tagovi:

alkohol alkohol drugačije hvata trovanje zašto alkohol deluje drugačije
Povezane vesti
Molimo vas upoznajte se sa politikom odricanja od odgovornosti za redakcijske i druge sadržaje i linkove objavljene na www.ruskidoktor.rs