Žuta koža: simptomi i lečenje karotenske žutice

Koža vam je požutela? Možda jedete mnogo šargarepe, crvene paprike, bundeve, kajsija, grožđa, citrusa… Ovo stanje se u medicini zove „karotenska žutica“

? Treba li da se sekiram ukoliko mi je koža požutela?

Trudim se da jedem više vitamina. Navaljujem na šargarepu. Primetila sam da su mi dlanovi i stopala postali narandžasti. Lekar je rekao da ne treba da se sekiram budući da je reč o karotenskoj žutici. Šta je to?

Irena K., Užice

Odgovara Vladimir Anatoljevič Starodubcov, gastroenterolog

ZAŠTO JE KOŽA ŽUTA

Šargarepa zaista ima veoma mnogo beta-karotena i drugih molekula slične strukture. Karotenoidi su prethodnici vitamina A (retinola) koji se po dospevanju u ljudski digestivni trakt transformišu u sam taj vitamin i putem limfe i krvi raznose u sve organe i sisteme. Pa ipak, apsorbuje se najviše 15–25% karotenoida, i to je razumno prirodno ograničenje. Pored šargarepe, pomenutih provitamina A ima dosta u crvenoj paprici, bundevi, kajsijama, grožđu, oblepihi (pasjakovina) i mnogim drugim biljkama.

Po svoj prilici, što je biljka žuća, crvenija, to u njoj ima više supstanci o kojima je reč u ovom tekstu. Povrće zelene boje: kupus, brokoli, grašak, jabuke peršun itd. takođe sadrži komponente od kojih se u organizmu gradi vitamin A uz učešće pankreasovog soka, žuči, prehrambenih masnoća, cinka i sekreta sluzokože creva. Istina, mnogo manje nego šargarepa.

Biljni karotenoidi ne zamenjuju u potpunosti iste takve provitamine životinjskog porekla (retinoidi). Svi oni uspešno se međusobno dopunjuju u vršenju važnih funkcija u organizmu kao što su vid, kožni pokrivač, imunitet, lokomotorna funkcija i funkcija nervnog sistema, koji koordinira svim procesima. Recimo, vitamin A zadužen je za zaštitu i održavanje sluzokože i učestvuje u mnoštvu drugih metaboličkih procesa.

Životinjskim retinoidima bogata su kokošja jaja, goveđa džigerica, riblja ikra i mlečni proizvodi. A ljudski organizam mudro se prilagodio nekim alternativnim, međusobno zamenljivim izvorima liposolubilnog jedinjenja, najvažnijeg za normalnu životnu aktivnost.

DOZIRANJE VITAMINA A

Odrasloj osobi koja intenzivno radi fizički potrebno je 0,003 g vitamina A dnevno, deci pet puta manje, a osobama koje se bave umnim radom – dva do četiri puta manje. Do milion dece u zemljama u razvoju svake godine umre od nedostatka vitamina A, obavezno usled opšteg gladovanja. Višak (rezerva) supstanci grupe vitamina A čuva se u jetri, a njegova relativno mala količina deponuje se u masnim tkivima i bubrezima.

Dugotrajna (godinu dana) upotreba vitamina A (riblje ulje, jetra, riblja ikra) u dozi većoj od 0,004 g dnevno može da izazove hronično trovanje usled predoziranja. Takav pacijent pati od mučnine, povraćanja, dijareje, grčeva, bolova u jetri, stomaku i zglobovima, što se sve postepeno razvija, kao i od upale očiju i, mestimično, sluzokože. Ukoliko ste ga pravilno prepoznali i otkrili na vreme, takvo stanje leči se u uslovima stacionara između deset i mesec dana. U odsustvu adekvatne medicinske pomoći moguć je smrtni ishod. Povećane doze vitamina A kategorično su zabranjene trudnicama zbog opasnosti od pojave urođenih mana kod deteta. Karotenoide i retinoide žena mora da dobija samo iz prehrambenih proizvoda.

Ukoliko u ishrani ima mnogo šargarepe, bundeve i citrusa, onda koža usled preteranog gomilanja karotenoida može da zadobije žutu nijansu različitog intenziteta. Nikakvih žalbi na pogoršanje ličnog osećaja ne sme da bude, jedino ukoliko pacijent već pati od neke hronične bolesti, zbog koje je sam odlučio da jede mnogo pomenutog narandžastog i crvenog povrća i voća.

SIMPTOMI KAROTENSKE ŽUTICE

Prilikom preterane upotrebe šargarepe u ishrani kod većine ljudi najpre žute stopala, zatim dlanovi, a onda i ostali delovi kože.

Kad je reč o simptomima karotenske žutice, nikad nisu prebojene beonjače, nego samo koža. Ali, ukoliko su požutele i oči, to je obavezan povod da se obratite lekaru.

Postoje podaci koji potvrđuju da višak vitamina A kod pušača može da poveća rizik od razvoja malignih tumora, posebno raka pluća. Ovi zaključci odnose se na potrošače veštačkih, sintetizovanih vitamina. Međutim, postoje i ubedljivi dokazi da, nasuprot tome, retinoidi i karotenoidi iz prirodnih proizvoda predstavljaju prevenciju onkoloških oboljenja.

Dakle, ukoliko je koža (ali ne beonjače!) požutela usled preteranog konzumiranja šargarepe, neko vreme odustanite od njene upotrebe. Nedelju–dve takođe nemojte jesti citruse, bundevu, riblju ikru, kokošja jaja, džigericu. U tom slučaju organizam će sam uspostaviti red.

Nije zgoreg ni da privremeno odustanete od pikantne, pržene i dimljene hrane, čokolade i jakih bujona. Tokom te dve nedelje poželjno je da izlažete kožu direktnim zracima sunca malo duže nego obično. Karotenoidi štite kožu od UV zračenja zato što se oni i troše intenzivnije prilikom obilnog izlaganju suncu.

Uopšteno govoreći, sve je dobro kad se uzima s merom, pa i šargarepa!

Pročitajte i … Šest večernjih napitaka koji čiste jetru

Povezane vesti

Bele tačke na noktima: Saznajte šta ih uzrokuje i kada ukazuju na određene bolesti

12946

Bele tačke na noktima mogu da se pojave iz raznih razloga. Ponekad su vezani za manikir, ali i za zdravstveno stanje. Saznajte zašto se javljaju i ...

Suva koža: Uzroci, simptomi i lečenje. Otkrijte kako da uradite samostalni test

11830

Suva koža se manifestuje perutanjem i senzacijom na nogama, licu, stomaku i drugim delovima tela. Povećana osetljivost dovodi do lake iritacije, š...

Šta je impetigo i koji su simptomi?

11072

Impetigo je zarazna bolest koja češće zahvata decu, ali od nje može oboleti i odrasla osoba. Više o simptomima ovog oboljenja pročitajte u tekstu. ...

Šta je kuperoza i koji su njeni simptomi i uzroci?

10048

Simptomi kuperoze su veoma uočljivi i nikako ne treba da ih zanemarite. U tom slučaju može doći do ozbiljnijih zapaljenskih procesa kože i lečenje ...