„RUSКA TROJКA“ JURI КROZ SNEG

by | 08.05.2017

SAVET MESECA
Naš stručnjak:
Prim. dr NADA MACURA, Hitna pomoć (Beograd)

Svaki ljudski organizam – bilo da je relativno zdrav ili već oslabljen bolešću – reaguje na niske spoljne temperature u kvantitativnom i kvalitativnom smislu.

Кod ljudi koji žive u gradu lako dolazi do teške sistemske hipotermije (kad se nesrećnim slučajem nađu u stanju opšte hipotermije). Nekad su ljudi dugo izloženi niskoj temperaturi, ili im je vlažna garderoba – tad je moguća pojava teških opštih simptoma, pa čak i šoka (zbog krvnih sudova).

Oni koji imaju neku hroničnu ili akutnu bolest – mnogo teže podnose i relativno niske temperature. Neke osobe i posle kratkotrajnog izlaganja niskoj temperaturi dobijaju osip (koprivnjaču), što je nekad posledica genetike, a nekad stečene povećane osetljivosti na hladnoću. Neke osobe pate i od naslednog patofiziološkog poremećaja kad je reč o uticaju niske temperature na organizam (reakcija krvnih sudova na hladnoću).

Nastaje zbog nagle lokalne vazokonstrikcije (sužavanja krvnih sudova), a ako izloženost hladnoći dugo traje, javlja se generalizovana vazokonstrikcija i poremećaji krvotoka, to jest poremećaji snabdevanja vitalnih organa kiseonikom (mozga, srca, bubrega…). Uticaj niske temperature i hladnoće naročito je opasan ako dođe do hipotermije kože (sa 36,6 stepeni na 25 lokalno) – troši se više kiseonika, usporavaju se metabolizam i cirkulacija, a taj deo tela postaje modar i cijanotičan. Ukoliko temperatura kože padne na 15 stepeni, posledica je ružičasti ten koji nije odraz zdravlja. Smrzavanje tkiva nastaje u slučaju da je temperatura kože –4 stepena i niža.

PROČITAJTE OSTATAK U ŠTAMPANOM IZDANJU #14

Molimo vas upoznajte se sa politikom odricanja od odgovornosti za redakcijske i druge sadržaje i linkove objavljene na www.ruskidoktor.rs