Pospanost preko dana kao simptom može ukazivati na ozbiljna stanja

by Snežana Vranić | 22.01.2024

Pospanost preko dana ume da uhvati svakog s vremena na vreme nakon burne noći ili preteranog umora. Međutim, ako je ovo stanje hronično, onda je to simptom nekog drugog procesa.

Svima nam se dešava da jedva izdržimo radni dan zbog pospanosti, naročito ako se prethodno dobro najedemo. Međutim, pospanost može biti veoma ozbiljan problem ako je hroničan i ako traje duže vreme jer utiče na obavljanje jednostavnih radnji. Naravno, ovo je zabrinjavajuće u slučaju da ste imali redovan noćni san.

Šta je pospanost preko dana?

Pospanost je stanje u kom osoba spava veoma dugo noću ili želi da spava tokom dana uprkos normalnom trajanju sna noću. Ovo stanje značajno utiče na kvalitet života, performanse i radnu efikasnost osobe. U nekim slučajevima to može predstavljati pretnju po život ukoliko osoba u ovom stanju vozi.

Uz pospanost preko dana, pacijenti se često žale i na napade iznenadne potrebe za snom, smanjene koncentracije, problema sa pamećenjem, smanjenog učinka, letargije, gubitka snage, poremećaja noćnog sna i glavobolje. Ljudi koji doživljavaju pospanost postaju razdražljivi, nemaju inicijativu i skloni su pravljenju grešaka. Takođe, može se javiti i otok ispod očiju i crvenilo beonjače. Postoje psihofiziološka hipersomnija, tj. pospanost kod zdravih osoba usled nedovoljnog sna ili stresa i pospanost zbog raznih bolesti.

Šta uzrokuje pospanost preko dana?

Pospanost se javlja nakon teškog fizičkog i emocionalnog stresa, dužeg nedostatka sna i tokom oporavka od ozbiljnih bolesti. Međutim, bolesti koja utiču na pospanost su sledeće:

apneja u snu (nedostatak kiseonika tokom spavanja koje karakteriše i hrkanje)
narkolepsija (bolest nervnog sistema koju karakterišu dnevni napadi neodoljive pospanosti i iznenadnog uspavljivanja)
idiopatska hipersomnija (hronični neurološki poremećaj koji karakteriše prekomerna dnevna pospanost koja traje doživotno)
Parkinsonova bolest (karakteriše je progresivno uništavanje i odumiranje neurona)
multisistemska atrofija (progresivna degenerativna bolest mozga sa oštećenjem glijalnih ćelija bazalnih ganglija, malog mozga i autonomnih centara.
Hantingtonova bolest (genetsko oboljenje nervnog sistema sa postepenim početkom nakon 30. godine koju karakterišu nevoljni i nepravilni brzi pokreti)
Klajn-Levinov sindrom (retka i slabo proučavana bolest koja se naziva i sindrom periodične hibernacije jer ga karakteriše produženi san, neverovatan apetit, razdražljivost i hiperseksualnost)
distonija (poremećaj pokreta)
anemija
arterijska hipotenzija
bolesti endokrinog sistema
bolesti mozga
bolesti kardiovaskularnog sistema

Pospanost se može javiti i prilikom uzimanja lekova ili dijeteteskih suplemenata koji izazivaju povećanje trajanja noćnog sna i pospanost preko dana.

Da biste otkrili šta je uzrok vaše pospanosti tokom dana, a nije prethodno neprospavana noć neophodno je da se obratite lekaru koji će putem ispitivanja doći do uzroka. Potom će vas uputiti na pravilnu terapiju.