PREVENCIJA RAKA: POŠTUJTE OVA PRAVILA ISHRANE!

by Milan Marković | 30.11.2017

Prema ocenama ruskih stručnjaka, pridržavanje određenih pravila u ishrani, drugim rečima: dijetetska prevencija raka – omogućava da se smanji rizik od nastanka malignih tumora u proseku za 30%–50%

Savetuje: Natalija Bacukova, doktor medicinskih nauka

Prema ocenama stručnjaka Međunarodne agencije za proučavanje raka i ruskih naučnika iz Instituta za kliničku imunologiju, redovna svrsishodna ishrana protiv kancera, odnosno dijetetska prevencija raka, omogućava da se smanji rizik od nastanka malignih tumora u proseku za 30%–50%! Pa, o kakvoj dijeti je reč?

“NE” KANCEROGENIMA!
Da bi se smanjio sadržaj kancerogena koji dospevaju u organizam s prehrambenim proizvodima, neophodno je:
* kupovati proizvode samo na mestima gde se trgovina kontroliše (prodavnice, pijace…), gde njihov kvalitet i bezbednost proveravaju organi sanitarno-epidemiološke službe;
* povrće i voće dobro oprati i odseći s njega debeo sloj kore, kao i vrhove korenastih plodova; poželjno je da krompir kuvate očišćen i ne ucelo, nego isečen na komadiće; s kupusa treba skinuti dva-tri gornja lista; od peršuna i celera za ishranu koristiti samo lišće (stabla i grančice bacati); povrće kuvati nekoliko minuta, baciti vodu u kojoj se kuvalo, ponovo preliti ključalom vodom i kuvati dok ne bude gotovo;
* u životinjskim proizvodima kancerogene supstance koncentrišu se uglavnom u masnoći i zato se preporučuje da se u ishranu uključuje što manje životinjskih masti, a da se prednost daje nemasnim vrstama mesa.
Takođe, mnogi ruski naučnici smatraju da u hlorisanoj vodi za piće mogu da se otkriju potencijalno opasne supstance koje su sposobne da izazovu rak. Kuvanje vode ne čini je hemijski bezopasnom, nego naprotiv: pri zagrevanju hlor aktivnije reaguje s organskim supstancama vode. U radovima ruskih i finskih naučnika otkrivena je jasna zavisnost između duge upotrebe hlorisane pijaće vode i povećanog rizika od raka mlečnih žlezda i drugih organa. Najjednostavniji načini čišćenja hlorisane vode jesu ostavljanje da odstoji, smrzavanje i otapanje, te filtriranje pomoću filtera za čišćenje vode. A najbolje je da umesto hlorisane protočne vode za piće i pripremu hrane koristite flaširanu pijaću (artešku) vodu.

PRŽITI ZNAČI NANOSITI SEBI ŠTETU
Kancerogeni mogu da se stvore i u toku pripreme hrane. Tokom prženja na ulju i dimljenja životinjskih proizvoda (posebno mesnih i ribljih) na visokoj temperaturi može doći do potpune promene proteinskih molekula uz stvaranje benzapirena i toksičnih supstanci koje su sposobne da izazovu mutacije DNK i da posluže kao faktori rizika od nastanka raka. Pritom, što je veća temperatura pečenja, to se stvara veća količina supstanci štetnih za organizam.
U jednom od istraživanja ruski naučnici su otkrili da su žene koje su redovno konzumirale dobro ispečeno meso s hrskavom koricom pet puta češće obolevale od raka mlečne žlezde nego one koje više vole kuvano ili umereno pečeno meso.
Prihvaćeno je da su za prženje optimalni rafinisano biljno ulje (posebno maslinovo) i domaća svinjska mast. Prvo minimalno oksidiše, dok se svinjska mast razlaže na višim temperaturama bolje nego drugi proizvodi.
Ne preporučuje se prženje na maslacu (čak ni topljenom), pošto je on bogat mlečnim belančevinama, a njihovo uništavanje počinje na veoma niskim temperaturama (počev od 60 stepeni).
Ne treba peći ni na margarinu. Stvar je u tome da u osnovi proizvodnje margarina leži proces hidrogenizacije masti, tj. pretvaranje tečnih ulja u tvrd proizvod. Pritom se stvaraju supstance koje ne samo da povećavaju rizik od onkoloških oboljenja nego i remete rad fermenata, uništavaju ćelijske membrane i povećavaju sadržaj holesterola u krvi.

KAKO IZBEĆI GOMILANjE KANCEROGENA U ORGANIZMU
* Dajte prednost kuvanim, zapečenim i dinstanim jelima od prirodnih proizvoda (ne polugotovim proizvodima).
* Skratite vreme pripreme prženih i pečenih jela, ne dozvolite da zagore ili da se prepeku.
* Ne koristite nerafinisana ulja za pečenje – samo rafinisana.
* Nemojte po drugi put peći na masti (potrebno je da prospete njen ostatak i da tiganj dobro operete, a ne da ga samo obrišete).
* Po mogućnosti, nemojte koristiti fritezu.
* Prilikom prženja u ulje stavite polovinu sirove šargarepe. Beta-karoten, koga ima u njoj, igra veoma važnu ulogu antioksidansa, sprečavajući peroksidaciju masti pri zagrevanju i njihovo pretvaranje u kancerogene.