ruski čudotvorci

RUSKI ČUDOTVORCI – ko su bili blaženi iz Rusije

Išli su bosi po snegu, lečili su i štitili obične ljude, predviđali događaje… Narod ih je poštovao i bojao ih se. Mnogima od njih u znak zahvalnosti podigao je hramove

 

Ni u jednoj zemlji nije bilo toliko blaženih kao u Rusiji. Hodali su bosi po snegu, oblačili se u odeću suprotnog pola, bili mimo sveta, ali su ih ljudi poštovali i bojali ih se u isto vreme. Oni su bez poziva mogli da uđu u bilo čiju kuću i bili su na “ti” čak i s carevima. Ovo je tekst o najpoznatijim blaženim osobama Rusije.

VASILIJE BLAŽENI

Od detinjstva se stalno molio, a radio je u obućarskoj radnji. Jednom je u radnju svratio trgovac i naručio mnogo novih cipela. Mladić se nasmejao rekavši mu da je čudno naručivati tolike cipele kad mu je preostao još samo jedan dan života. I zaista, trgovac je sutradan umro.

Blaženi se uvek čudno ponašao: čas bi prevrnuo tezgu s pecivom, čas prolio bokal s kvasom. Ljutiti trgovci su ga tukli, a ovaj je s radošću prihvatao batine i zahvaljivao Bogu na njima. Zatim bi se ispostavilo da je pecivo ispečeno od brašna sa štetnim primesama, a da kvas nije bio za upotrebu.

Vasilije Blaženi bacao je kamenje na kuće dobrotvoraca i ljubio zidove gde su se vršile vradžbine. On je to objašnjavao time što kod prvih spolja vise isterani zli duhovi, dok kod drugih plaču anđeli. Video je i osećao ono što niko nije.

Jednom su se devojke u prolazu nasmejale njegovoj golotinji i istog trena su oslepele. Spotičući se, jedna od njih pošla je za Vasilijem i pala mu pred noge, moleći ga za oproštaj i isceljenje. Blaženi ju je upitao: “Da li se od sada nećeš više tako nepromišljeno smejati?”. Devojka se zaklela i Vasilije je iscelio i nju i ostale.

Jedan trgovac odlučio je da sagradi kamenu crkvu, ali njeni svodovi su tri puta padali. Obratio se za savet Vasiliju Blaženom i ovaj ga je uputio u Kijev: “Nađi tamo ubogog Jovana, daće ti savet kako da dovršiš gradnju crkve”. Došavši u Kijev, trgovac je potražio Jovana. Ovaj je sedeo u sirotinjskoj seoskoj kući i ljuljao praznu ljuljašku. “Koga ljuljaš?”, upitao je trgovac. “Rođenu majku, vraćam joj neizmeran dug za to što me je rodila i vaspitala.” Tek tada trgovac se seti svoje majke, koju je isterao iz kuće, i postade mu jasno zašto nikako ne može da završi gradnju crkve. Vrativši se u Moskvu, vratio je majku kući, zamolio je za oproštaj i dovršio gradnju crkve.

Jednom je Vasilije Blaženi kamenom razbio čudotvornu ikonu Majke Božje na Varvarinskim vratima. Na njega tada navališe hodočasnici i počeše da ga biju. Blaženi reče: “Zagrebite dasku!”. Uklonivši sloj boje, ljudi su videli da se ispod slike Majke Božje skriva slika đavola.

IVAN JAKOVLJEVIČ KOREJŠA

Ivanu Jakovljeviču dolazili su po savet iz svih krajeva Rusije. Vidovnjak, prorok i blaženi nije bio kanonizovan, ali do dana današnjeg na njegov grob pored Ilinske crkve u Moskvi dolaze ljudi. Rodio se u svešteničkoj porodici u Smolensku, ali po završetku Duhovne akademije nije postao sveštenik. Stanovništvo ga se i bojalo i obožavalo ga. Do najsitnijih detalja predviđao je smrt, rođenje, prosidbu, rat. Sa 47 godina smešten je u ludnicu i te zidove više nije napuštao. Ivan Jakovljevič zauzimao je mali ugao kraj peći u velikoj sobi, dok je ostali prostor bio ispunjen posetiocima. Dolazila mu je cela Moskva, pritom mnogi iz puke radoznalosti. Lečio je na ekstremne načine: čas bi devojku posadio na kolena, čas bi poštovanu matronu pomazao nečistotom, čas bi se potukao s onima koji žude za isceljenjem. Nije mogao da podnese glupe ljude i besmislena pitanja, ali zato je s ličnostima kao što su Gogolj, filolog Buslajev ili istoričar Pogodin razgovarao dugo i iza zatvorenih vrata.

KSENIJA PETERBURŠKA

Za vreme vladavine carice Jelisavete Petrovne ona je bila žena pojca dvorskog hora. Ostavši udovica sa 26 godina, Ksenija je podelila svu imovinu siromasima, obukla muževljevu odeću i 45 godina živela bez stalnog krova nad glavom. Njeno glavno prebivalište bio je Peterburg. Bez obzira na doba godine i vreme, noću je odlazila u polje i molila se do zore. Radnici koji su gradili kamenu crkvu na Smolenskom groblju primetili su da noću neko dovlači gomile crepa na vrh crkve u izgradnji. Nevidljivi pomoćnik bila je blažena Ksenija. Građani su bili srećni ukoliko bi ona svratila u njihovu kuću. Za života su je najviše cenili kočijaši, čak je vladalo verovanje: ukoliko povezete Kseniju, očekujte veliki uspeh.

ANUŠKA

Prilikom vladavine Nikolaja I veliku popularnost u Peterburgu uživala je blažena starica po imenu Anuška. Mala žena od 60 godina, finih i lepih crta lica, siromašno odevena i uvek s torbicom za pletivo u rukama. Bila je plemenitog porekla, letimično je brbljala na francuskom i nemačkom. U mladosti je Anuška bila zaljubljena u oficira koji se oženio drugom. Nesrećnica je napustila Peterburg i vratila se posle nekoliko godina već kao blažena. Anuška je išla gradom, sakupljala milostinju i odmah je delila drugima. Većinom je boravila čas kod jednog, čas kod drugog čoveka na Senskom trgu. Lutala je gradom i predviđala događaje. Dobri ljudi su je poslali u dom staraca, ali tamo se draga starica pokazala kao retko odvratna osoba. Često se svađala, a kočijaše je tukla štapom, umesto da im plati.

PAŠA SAROVSKA

Praskovja Sarovska rodila se u Tambovskoj guberniji, a živela je više od 100 godina. U mladosti je pobegla od seoskih gazda i zamonašila se u Kijevu. Trideset godina živela je kao pustinjak, a zatim se nastanila u Divjejevskom manastiru. Oni koji su je znali sećali su se da je stalno sa sobom nosila lutkice, koje su joj zamenjivale rođake i prijatelje. Sve noći blažena se molila, a danju je žnjela travu srpom i plela čarape. Bogorodicu je nazivala „majčicom iza stakla“, a tokom molitve mogla je da se podigne iznad zemlje. Godine 1903. Praskovju je posetio Nikolaj II sa suprugom. Paša je predvidela propast dinastije i reke nevine krvi. Posle tog susreta stalno se molila i klanjala pred carevim portretom. Pred sopstvenu smrt, 1915. godine, Praskovja Sarovska poljubila je carev portret uz reči: „Dragi je već pri kraju“.

PROKOPIJE USTJUŠKI

Postao je prvi svetac koga je crkva proslavila u liku blaženog. Prokopije je bio trgovac, ali spoznavši hrišćanstvo, podelio je bogatstvo i primio „Hrista radi života“. Kad je otputovao u Veliki Ustjug, spavao je na paprati, a hranu je uzimao od bogobojažljivih građana, ništa nije hteo od bogatih. Prokopije Ustjuški nije bio autoritet. Jednom je u crkvi počeo da poziva na pokajanje, vikao je da će građani poginuti od „vatre i vode“, ali nisu mu verovali. Tek kad su se strašni oblaci nadvili nad gradom i zemlja se zatresla, svi su dotrčali u crkvu i počeli da se mole. Uspeli su da izbegnu tragediju.

PROKOPIJE VJATSKI

Jednom je u polju Prokopija udarila munja. Posle toga je, kako se govorilo, skrenuo s pameti: cepao je odeću na sebi, gazio je i hodao go. Sa 20 godina u tajnosti se uputio u Hlinov i primio zavet ćutanja. Od tada niko od njega nije čuo ni reč. Ćutke je predskazivao ozdravljenje ili smrt: kad bi pridizao bolesnika iz postelje, to je značilo da će preživeti, a kad bi počinjao da plače i sklapa ruke – da će umreti.

Jednom, pred požar, Prokopije se popeo na zvonik i zvonio, upozoravajući sve.

Sa 49 godina predvideo je svoju smrt: usrdno se pomolio, istrljao telo snegom i uskoro umro.

 

U staroj Rusiji smatralo se da blaženi na stepeništu hrama donosi sreću. A ukoliko ga dodirnete dobićete božji blagoslov.

Pročitajte još i…PRVA ŽENA U KOSMOSU – HEROJ SSSR-a

Foto: yulenochekk / iStock / Getty Images Plus via Getty Images

još iz kategorije