BEKSTVO U POSAO

by Milan Marković | 10.10.2017

Govorimo o jedinstvenom obliku zavisnosti koji se ceni u društvu. Nažalost, preteran radoholizam nanosi fizičku i psihičku štetu, i to ne samo toj osobi već i ljudima koje je okružuju

Savetuje: Oleg Sergejevič Dorofejev, magistar psihologije sa 20-godišnjim iskustvom

KAKO PREPOZNATI RADOHOLIČARA
Termin „radoholičar“ nastao je od dve reči: „rad“ i „alkoholičar“, što ukazuje na to da je reč o nekom obliku zavisnosti. To su dve strane jedne medalje pod nazivom „bekstvo od realnosti“. Radoholičar ne samo da voli svoj posao već je lud za njim. Čak ni kod kuće ne prestaje da misli na posao, s nekim telefonira, nekoga kontroliše… Sa strane se stiče utisak da radoholičar uopšte ne odmara, da je spreman da žrtvuje svoj privatni život i odnose u porodici. Najteže vreme za ove osobe jesu slobodni dani. Oni se tada muče, ne znaju šta da rade. Zabava ih malo interesuje jer je smatraju „gubljenjem vremena“. Ovakav čovek ne oseća zadovoljstvo u životu, njemu je prijatno samo na poslu, a dom je za njega samo mesto gde može obnoviti snagu kako bi se ponovo vratio na posao.

BOLESNI KAD NE RADE
U Kini se problemom s premaranjem na poslu bave na državnom nivou, jer od toga u toj zemlji svake godine umre oko 600.000 ljudi, dok je u Japanu radoholizam došao na nivo trenutne socijalne katastrofe. Za mnoge kompanije dvanaestočasovno radno vreme je uobičajeno, pa mnogi radnici na poslu čak ostaju da spavaju! Rukovodstvo japanskih firmi zahteva od radnika maksimalnu posvećenost, pa da bi zadržali posao, oni koriste najviše šest dana odmora, iako imaju pravo na ceo mesec… Svaki šesti zaposleni u SAD i Velikoj Britaniji radi više od 60 sati nedeljno, a 30% stanovništva Kanade su radoholičari. U Holandiji se često ljudima koji su opsednuti poslom dijagnostikuje takozvana „bolest od odmora“, kad tokom slobodnih dana ili godišnjeg odmora čovek gubi duševni mir i oboleva fizički…

OPASNE POSLEDICE PO ZDRAVLjE
Radoholičari ne umeju da boluju, čak im i lečenje oduzima dragoceno vreme, koga nikad nemaju dovoljno. U međuvremenu, zamor i uzbuđenje, koji su u uskoj vezi s poslom, mogu uzrokovati razvoj hroničnog umora, bolesti kardiovaskularnog sistema i sistema za varenje, a, nažalost, pogoduju i depresiji i nesanici.

UZROCI OVIH (BOLESNIH) SKLONOSTI
Smatra se da je radoholizam povezan s emocionalnim problemima i mentalnom zbunjenošću, koja se javlja u obliku anksioznosti, nemira, straha bez posebnog razloga. Kako bi smanjio psihički nemir, čovek se oslanja na rad, koji postaje neophodan ritual. On, praktično, beži od drugih obaveza, odnosa, od istine… Po pravilu, to je bekstvo od realnosti.

ŠTA ČINITI
Izbavljenje od bilo kog oblika zavisnosti počinje prihvatanjem problema. Zatim sledi nalaženje rešenja: nastavak u istom ritmu ili prihvatanje različitosti u životu. Neophodno je pronaći i razloge koji su doveli do zavisnosti. Posle toga sledi terapija i postepeno „učenje“ da, osim posla, postoji interesantan život – porodične radosti, putovanja, odmor. Sve to treba raditi s ljubavlju i pažnjom kako bi bilo uspeha.

KONKRETNI SAVETI
Za početak, trudite se da radite osam sati dnevno, da rano ležete i ustajete. Drugi deo dana provodite s porodicom uz minimalnu upotrebu telefona i mejla. Napravite „tampon-zonu“ od posla. Ako vi budete poštovali svoje privatno vreme, to će činiti i vaši saradnici. Pred spavanje pijte umirujuće biljne čajeve, praktikujte kupke i masaže, a obavezno izaberite neki hobi koji će vam zaokupiti misli (pecanje, šah, slikanje, rekreativno gađanje…). Bar dvaput godišnje koristite odmor od minimum nedelju dana i nikako nemojte ići u krevet s mislima o poslu.

Foto: Unsplash

VIŠE SAVETA PRONAĆI ĆETE U MAGAZINU RUSKI DOKTOR!

POTRAŽITE NAS I NA FACEBOOKU: www.facebook.com/ruskidoktor

STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net

Tagovi: