Vratna kičma: Degenerativne promene i bolovi koji sve više pogađaju mlađu populaciju

by Dijana Škorić | 10.04.2024

Vratna kičma postala je najugroženiji deo tela u doba interneta. Javljaju se bolovi u vratu koji kao rezultat stalne upotrebe računara i pametnog telefona. Saznajte šta još može da izazove bolove u vratu.

Dijagnoza cervikalna osteohondroza se često postavlja ako se osoba žali na bol u vratu. Neki tome pripisuju i vrtoglavicu, gubitak pamćenja, utrnulost ruku i druge neprijatne simptome. Pogrešno se veruje da je bolest povezana sa habanjem i starosnom deformacijom intervertebralnih diskova i drugih elemenata kičmenog stuba.

Sadržaj članka

1 Kako funkcioniše vratna kičma?

Kako funkcioniše vratna kičma?

Cervikalni region se sastoji od 7 pršljenova. Između njih su intervertebralni diskovi – polukrute strukture sa gustim prstenom duž periferije i želeastim centrom, koji deluju kao amortizeri. Desno i levo od svakog pršljena nalaze se dva zgloba, između kojih štrče površine pršljenova prekrivenih hrskavicom. Zglobovi su povezani ligamentima i mišićima leđa.

Zašto se javlja bol u vratu?

Tipično, bol u vratu se javlja kao odgovor na nezgodan pokret, povredu ili zbog upale bilo koje strukture vratne kičme. Pored toga, uzrok bola može biti prenaprezanje mišića ili ligamenata, na primer, prilikom podizanja tegova, neuspešnog okretanja glave ili na pozadini artroze samih zglobova između zglobnih procesa.

Ukleštenje nerva ili cervikalna radikulopatija, specifični procesi (metastaze, tumori pršljenova, membrane kičmene moždine u predelu grlića materice) su relativno retki.

Akutni bol u vratu obično nestaje sam od sebe u roku od 1-2 nedelje. Hronični bol se u većini slučajeva javlja zbog nedostatka fizičke aktivnosti ili, naprotiv, previše intenzivne vežbe.

Međutim, ljudi često pogrešno nazivaju neobjašnjivi bol i nelagodnost u vratu cervikalna osteohondroza i povezuju njen razvoj sa habanjem i deformacijom međupršljenskih diskova i drugih elemenata kičmenog stuba u vezi sa uzrastom. Ali takav bol, po pravilu, nema nikakve veze sa pravom osteohondrozo.

Šta je cervikalna osteohondroza?

Prema Međunarodnoj klasifikaciji bolesti (ICD), osteohondroza (osteohondropatija) je grupa retkih naslednih bolesti povezanih sa poremećajem normalnog razvoja i rasta kostiju. Po pravilu, osteohondroza počinje u detinjstvu i teška je: Deo zgloba ili kosti se deformiše, a ponekad čak i umire.

Kod ove bolesti najčešće nije zahvaćena vratna kičma, već torakalna kičma (donji torakalni pršljenovi). Stoga je glavna klinička manifestacija osteohondroze izražena zakrivljenost torakalne kičme, takozvana torakalna kifoza.

Simptomi povezani sa oštećenjem torakalne kičme:

Dispneja
Stalna slabost
Nemogućnost potpunog disanja
Bol i peckanje iza grudne kosti
Napadi ubrzanog rada srca

Stanja praćena bolom u vratu

Spondiloza

Kod ljudi starijih od 50 godina, bol u vratu obično je uzrokovan cervikalnom spondilozom, habanjem pršljenova i srodnih struktura vezanim za uzrast. Kod ove bolesti, intervertebralni diskovi postaju dehidrirani i spljošteni, što dovodi do pogoršanja depresijacije u predelu grlića materice, a mnogi pokreti su praćeni bolom.

Kod osoba starijih od 50 godina, bol u vratu obično je uzrokovan cervikalnom spondilozom

Ali, promene u kičmi kako starimo su normalne. Dakle, njegove strukture počinju da se troše posle prosečno 30 godina, a do 60. godine, 9 od 10 ljudi već ima cervikalnu spondilozu. Međutim, kod većine ljudi je asimptomatski.

Drugi razlozi

Ređe, bol u vratu nastaje usled hipotermije ili jakog stresa, zbog hernije intervertebralnih diskova ili abnormalnosti cervikalnih pršljenova – koštanih izraslina (mamuze) koje stisnu nerve koji se protežu od kičmene moždine.

Najčešći izvor bolova u vratnoj kičmi i ramenom pojasu je prekomerna napetost (odbrana) mišića: trapeza, dugih leđnih mišića vratne kičme.

Pored toga, mišići cervikalne kičme su usko povezani sa aponeurozom – širokom tetivnom pločom koja obavija glavu. Mišićni elementi aponeuroze u potiljačnom, temporalnom i frontalnom predelu spajaju se sa mišićima cervikalne regije, pa je bol u vratu često praćen i glavoboljom. Dakle, bol u vratu, koji se javlja nakon dužeg sedentarnog rada ili spavanja u neudobnom položaju i kombinovan sa glavoboljom, u većini slučajeva je povezan sa manjkom fizičke aktivnosti i lošim držanjem i nije opasan po zdravlje.

Fenomen tech neck, takozvani tehno-vrat ili vrat ere interneta, povezan je sa bolom koji nastaje usled neudobnog držanja. Techneck je rezultat stalne upotrebe računara i pametnog telefona, zbog čega je osoba prinuđena da savije vrat. Činjenica je da se relativna masa glave povećava sa nagibom napred.

Fenomen tehno-vrat ili vrat ere interneta, povezan je sa bolom koji nastaje usled neudobnog držanja

Dakle, u „ravnom“ položaju, prosečna težina glave odrasle osobe je 5 kg. Ako nagnete glavu napred najmanje 15°, opterećenje na mišićima vrata biće 13 kg, na 30° – 20 kg, na 60° – 30 kg. Kao rezultat stalnog preopterećenja, mišići vrata su prenapregnuti, može doći do mikrotraume, upale, fibroze (prekomernog rasta vezivnog tkiva) i, shodno tome, bolova.

Vratna kičma: Razlozi koji doprinose razvoju degenerativnih promena

Pojavu bolova u vratnoj kičmi olakšavaju porođajne ili bilo koje druge povrede kičme, anomalije njenog razvoja, posturalni poremećaji, mišićna distonija, kao i produžena imobilizacija, gojaznost, neke autoimune bolesti.

Dugotrajna imobilizacija je stanje u kome je osoba, zbog osnovne bolesti, prinuđena da leži duže od mesec dana. Kao rezultat toga, mišići slabe – a tokom vertikalizacije, kada se opterećenje na njima povećava, postaju preterano napeti. Javlja se bol.

Gojaznost: Prekomerna telesna težina povećava stres na strukture kičme i može izazvati bol.

Autoimune bolesti kod kojih je tkivo hrskavice uništeno (autoimuni artritis, polihondritis) takođe dovode do bolova u vratu.

Faze degenerativnih promena u vratnoj kičmi

Postoje 4 glavne faze degeneracije (destrukcije) vratne kičme:

I faza: Intervertebralni diskovi postaju tanji, javlja se blagi nelagodnost u predelu vrata.

II faza: Intervertebralni diskovi su deformisani, rastojanje između pršljenova je smanjeno. Bol se povećava sa pokretima u vratnoj kičmi.

III faza: Hrskavica i pršljenovi trljaju se jedni o druge, bol u vratu postaje konstantan, a kretanje postaje ograničeno. Sa veoma teškim deformitetima cervikalne kičme, sindrom vertebralne arterije može se javiti sa vizuelnim i vestibularnim poremećajima, glavoboljom.

IV faza: Degenerativne promene su izražene, pokreti u vratnoj kičmi su veoma ograničeni i bolni. Oblast vrata može biti skoro potpuno imobilisana.

Simptomi degenerativnih promena u vratnoj kičmi

Većina ljudi sa cervikalnom osteohondrozo doživljava hronične bolne bolove i ukočenost vrata. Kako bolest napreduje, mogu se pojaviti i drugi simptomi (naročito ako su kičmeni koreni, vertebralna arterija i susedni nervni pleksusi komprimovani).

Simptomi degenerativnih promena u vratnoj kičmi:

Bol u vratu koji se pogoršava tokom kretanja ili stajanja
Bol se širi u rame ili ruku
Utrnulost, peckanje i slabost u rukama i šakama
Škljocanje ili brušenje u vratu (naročito pri okretanju glave)
Glavobolja
Napadi vrtoglavice
Poremećena koordinacija pokreta
Gubitak kontrole bešike ili creva

Ako se pojave takvi simptomi, potrebno je što pre konsultovati neurologa.

Vrste simptoma cervikalne osteohondroze

Svi simptomi cervikalne osteohondroze mogu se uslovno svrstati u 3 grupe, odnosno sindrome: sindrom vertebralnog, radikularne i vertebralne arterije.

Simptomi vertebralnog (kičmenog) sindroma:

Krckanje u vratu prilikom kretanja
Ograničena pokretljivost
Kršenje lokacije pršljenova u odnosu jedni prema drugima u vratu
Izglađivanje prirodne cervikalne lordoze ili bočne krivine u vratnoj kičmi (može se videti samo na rendgenskom snimku, MRI ili CT)

Simptomi radikularnog sindroma:

Utrnutost prstiju na jednoj ili obe ruke
Pucketanje, pekući bol u vratu, zračenje u ruku ili obe ruke
Distrofija mišića vrata i ruku

Simptomi sindroma vertebralne arterije:

Paroksizmalna vrtoglavica do gubitka svesti
Iznenadni skokovi krvnog pritiska
Buka u ušima
Zamagljen vid ili mrlje u očima
Gubitak ravnoteže i napadi mučnine pri pomeranju glave
Glavobolja (jaki bol na jednoj ili obe strane)

Dijagnoza degenerativnih promena u vratnoj kičmi

Da bi razumeo uzrok bola u vratu i postavio dijagnozu degenerativnih promena u vratnoj kičmi (koja se obično naziva cervikalna osteohondroza), lekar će morati da obavi pregled, prouči istoriju bolesti, proceni rezultate laboratorijskih testova i instrumentalnih pregleda.

Kod cervikalne osteohondroze u predelu vrata mogu se uočiti vidljiva područja mišićne atrofije (gubitak mišića), smanjen ili povećan tonus mišića dugih leđnih mišića i statički poremećaji u predelu vrata. Prilikom palpacije mišića osoba se žali na bol, a pri naginjanju glave bol može isijavati u glavu ili ruke, a može se javiti vrtoglavica ili glavobolja.

Pored toga, pacijenti mogu imati motoričke smetnje u rukama (slabost), probleme sa vidom i sluhom.

Lekar takođe može zamoliti pacijenta da hoda, stoji na jednoj nozi sa zatvorenim očima ili dodiruje nos. Tako će specijalista moći da proceni da li je poremećena koordinacija pokreta, da li postoje problemi sa grubom i finom motorikom.

Laboratorijska dijagnostika

Za procenu opšteg stanja kostiju, pacijentima sa sumnjom na osteohondrozu, propisuju se krvni testovi za ukupni i jonizovani kalcijum, kao i markere rasta i razaranja koštanog tkiva – osteokalcin i osteoprotegerin, alkalnu fosfatazu.

Sa progresivnom osteohondrozom, zglobovi su uništeni, sadržaj kalcijuma se može smanjiti, a osteokalcin i osteoprotegerin, naprotiv, povećani.

eternalcreative; Inside Creative House; andriano_cz / gettyimages.com

Tagovi: