Oštećenje sluha: Zašto se javlja, koje bolesti ga uzrokuju i dijagnostika

by Dijana Škorić | 28.02.2024

Oštećenje sluha je privremeno ili trajno smanjenje oštrine sluha. Saznajte šta sve može da ga uzrokuje i zašto je neophodno obratiti se lekaru za pomoć.

Oštećenje sluha je privremeno ili trajno smanjenje oštrine sluha (sposobnost percepcije zvukova niskog intenziteta) i jačine zvuka (suženje frekvencijskog opsega ili nemogućnost da se čuju određene frekvencije).

Sadržaj članka

1 Oštećenje sluha: Zašto se javlja i kako se leči

Oštećenje sluha: Zašto se javlja i kako se leči

Slušni analizator se sastoji od spoljašnjeg uha, koje uključuje ušnu školjku, koja hvata i usmerava mehaničke vibracije vazduha u spoljašnji slušni kanal. Prvo pojačanje zvučnog talasa i prenošenje vibracija na bubnu opnu se dešava u ušnom kanalu.

Bubna opna prenosi vibracije na sistem srednjeg uva. Srednje uvo je šupljina u kojoj se nalaze tri slušne koščice: malleus, incus i stapes. Maleus je povezan sa bubnom opnom, a svi su međusobno spojeni zglobovima. Kretanje slušnih koščica pojačava vibracije do 15 puta.

Srednje uvo se nastavlja u unutrašnje uvo, čiji se slušni deo sastoji od koštanog lavirinta (kohleje) ispunjenog tečnošću. Fluktuacije u tečnosti pokreću ploču na kojoj se nalaze osetljive ćelije, pretvarajući mehaničke vibracije u električni impuls. Impuls se prenosi duž slušnog nerva, stiže do korteksa temporalnog režnja, gde se analiziraju informacije i formiraju zvučne senzacije.

Zvučne vibracije

Zvučne vibracije se mogu preneti ne samo kroz vazduh (vazdušna provodljivost), već i kroz tkivo lobanje (tkivna provodljivost). Čovek je u stanju da analizira zvukove čija se frekvencija kreće od 16 do 20.000 Hz, sa najvećom osetljivošću od 1000 do 4000 Hz – ovo je opseg ljudskog glasa.

U dobi od 20-40 godina, zvuci frekvencije od 3000 Hz se bolje percipiraju; nakon 60 godina ova brojka se pomera na 1000 Hz zbog starosnih promena u strukturama unutrašnjeg uha (osnova senilnog gubitka sluha). ).
Zvukovi iznad i ispod graničnih vrednosti se percipiraju organom sluha, ali se ne pretvaraju u osećaj.

Jačina zvuka u oblasti slušne percepcije kreće se od 0 do 140 dB. Istovremeno, jačina šapata je 30 dB, razgovornog govora 40–60 dB. Nivoi zvuka od 120–130 dB izazivaju preopterećenje sa mogućim audio povredama.

Slušni analizator ima mogućnost prilagođavanja glasnim zvucima i tišini promenom praga osetljivosti. Neuspeh adaptacije usled sistematskog izlaganja buci dovodi do zamora sluha, analizator se polako oporavlja nakon odmora, sledeća faza je uporno oštećenje sluha.

Posebna karakteristika organa sluha je sposobnost određivanja udaljenosti do zvuka i razumevanja njegovog pravca zbog činjenice da su uši upareni organ.

Oštećenje sluha: Koje su vrste?

Neophodno je razlikovati gubitak sluha i gluvoću. Sa gubitkom sluha, percepcija i reprodukcija govora je moguća, a kod gluvoće osoba ne čuje govorni govor čak ni izbliza.
Potpuna gluvoća, u kojoj je nemoguće percipirati bilo kakve zvukove, izuzetno je retka. Da bi se utvrdio stepen oštećenja, sluh se ispituje na frekvencijama izgovorenog govora kada se izvodi kroz vazduh. Prag sluha za gubitak sluha je između 26 i 90 dB. Prag percepcije iznad 91 dB smatra se gluvoćom.

Uobičajeno je razlikovati provodljivo oštećenje sluha, u kojem su zahvaćeni delovi koji primaju zvuk i koji provode zvuk (spoljno ili srednje uvo, unutrašnje uvo do receptora), usled čega je poremećen prenos vazdušnih vibracija. Manifestuje se smanjenjem oštrine sluha, moguć je osećaj zagušenja u uhu, dok je provodljivost tkiva očuvana.

Sa senzorneuralnim gubitkom sluha, poremećaji se razvijaju u receptorskom aparatu, slušnom nervu, regionu provodljivosti, subkortikalnim i kortikalnim strukturama. Postoji smanjenje oštrine i zapremine sluha, a provodljivost tkiva se pogoršava.

U zavisnosti od stepena oštećenja, simptomi mogu uključivati:

Smanjenu oštrinu sluha do potpune gluvoće
Zujanje u ušima
Otežano razumevanja govora i muzike
Pojavu slušnih halucinacija (osoba „čuje“ lažne zvukove, reči, muziku).

Oštećenje sluha se deli na urođeno i stečeno. Stečeni gubitak sluha može nastati iznenada i trajati do 12 sati, akutno – traje od 1 dana do 1 meseca, subakutno – traje od 1 do 3 meseca, hronično – traje više od 3 meseca.

U ovom slučaju, disfunkcija može biti potpuno reverzibilna, stabilna ili može napredovati. Jedno ili oba uha su pogođena.

Mogući uzroci gubitka sluha

Oštećenje sluha može biti uzrokovano urođenim abnormalnostima razvoja uha usled genetskih poremećaja, infekcija, hipoksije fetusa – intrauterine i tokom porođaja, ranog porođaja.

Stečeni konduktivni gubitak sluha nastaje iz više razloga:

Defekti bubne opne kao rezultat traume ili upale srednjeg uha
Strano telo u uhu
Krvarenja u šupljini srednjeg uha
Rupture veza između slušnih koščica (trauma, inflamatorni procesi)
Lažni tumori (holesteatom)
Pravi tumori (karcinom sluha kanal – izuzetno je retko).

Uzroci senzorneuralnog gubitka sluha su:

Uzimanje lekova koji su toksični za slušne organe (neki antibiotici, lekovi protiv bolova itd. – ne treba ih napuštati samo ako je korist veća od rizika)
Industrijski toksini (benzen, anilin)
Infekcije (grip, krpeljni encefalitis, meningitis, boginje, zauške, šarlah, difterija, sifilis)
Metabolički i vaskularni poremećaji (dijabetes melitus, hipotiroidizam, arterijska hipertenzija, moždani udar)
Tumori (akustični neurom)
Povrede (mehaničke, izlaganje glasnom zvuku ili padu pritiska)
Prirodne promene vezane za uzrast

Koje bolesti uzrokuju gubitak sluha?

Otitis je zapaljenje spoljašnjeg, srednjeg i unutrašnjeg uha. Proces je često jednostran. Klinički se manifestuje bolom u uhu, smanjenom oštrinom sluha i povišenom telesnom temperaturom.

Kod upale srednjeg uha osećaji pucanja se pojavljuju u uhu, a može doći do asimetrije lica kada je facijalni nerv uključen u proces.

Zapaljenje unutrašnjeg uha praćeno je mučninom, vrtoglavicom, gubitkom koordinacije usled anatomskog jedinstva organa sluha i ravnoteže.

Menierova bolest je bolest unutrašnjeg uha, uzrok je povećanje zapremine tečnosti u pužnici, praćeno delimičnim ili potpunim privremenim gubitkom sluha, vrtoglavicom, mučninom, povraćanjem, tinitusom.

Kojim lekarima treba da se obratie ako imate gubitak sluha?

Ako imate gubitak sluha, trebalo bi da se obratite lekaru opšte prakse koji će vas uputiti na specijalistu. Otorinolaringolog se bavi bolestima uha. Oštećenje slušnog nerva, puteva i korteksa je odgovornost neurologa. Ove specijalnosti objedinjuje otoneurolog. Profesionalni patolog može posumnjati na oštećenje sluha povezano sa radnom aktivnošću. Rehabilitaciju pacijenta sprovodi grupa specijalista, koja uključuje i audiologa.

Dijagnoza i pregledi

Da bi utvrdio uzrok gubitka sluha, lekar intervjuiše pacijenta i vrši otoskopiju. Ako je potrebno, procenjuje oštrinu sluha šapatom i govorom, govor pojačane jačine u tišini i sa smetnjama.

Normalno, osoba može da razlikuje šapatom na udaljenosti od 5-6 metara, dok je čujna udaljenost izgovorenog govora 10 puta veća.
Provodljivost tkiva i vazduha se porede pomoću viljuški za podešavanje. Dodatno se snima audiogram, mere impedanse i procenjuje se sposobnost subkortikalnih struktura da reaguju na slušne stimuluse (auditivni evocirani potencijali).

Da bi se identifikovale strukturne promene, vrši se magnetna rezonanca mozga, uključujući i kontrast, i kompjuterska tomografija lobanje i temporalnih kostiju.

Neophodno je konsultovati specijaliste, jer samolečenje ili nedostatak lečenja mogu dovesti do strašnih posledica, uključujući potpuni gubitak sluha.

microgen / gettyimages.com

Tagovi: