PARADAJZ: pun pogodak vitamina!

by Aleksandra Dudvarski | 14.09.2017

Paradajz pripada porodici pomoćnica, u koje takođe spadaju plavi patlidžan, paprika i krompir. Iz Južne Amerike stigao je u Evropu u 16. veku, a u Rusiju i kod nas kasnije, u drugoj polovini 18. veka. Dugo vremena smatran je nejestivim, štaviše – otrovnim, i zato se koristio samo za dekoraciju jela. U svakodnevnoj ishrani počeo je da se upotrebljava tek u 19. veku, kad se 1811. godine pojavila vest da se u Italiji paradajz jede s paprikom, belim lukom i maslacem.

VRLO KORISTAN

Paradajz sadrži do 6,5% šećera, organske kiseline (pre svega limunsku i jabučnu), soli kalijuma, fosfora, gvožđa, karoten (provitamin A), vitamine B1, B2, P, K. Zapanjujuća je činjenica da vitamina C u paradajzu ima isto koliko i u limunu i pomorandžama!
* Upotreba soka od paradajza, kao i svežih plodova, odlično je sredstvo za prevenciju avitaminoze – samo u jednoj čaši nalazi se oko pola neophodne dnevne doze vitamina C i provitamina A. Inače, uvek je bolje da sami cedite sok od svežeg paradajza, ali ukoliko koristite kupovni sok, potrudite se da nivo natrijuma u njemu bude u okviru preporučene dnevne doze.

* Paradajz pomaže da se uspostavi narušeni metabolizam. Recimo, ukoliko želite da se rešite dva-tri suvišna kilograma, u svakodnevnu ishranu uključite paradajz, koji uspešno topi masti (veoma je niskokaloričan).
* Bogat je likopenom, a nedavno je pronađena veza između zastupljenosti likopena u ishrani i zdravlja kostiju. Naročito je važno koristiti paradajz u postmenopauzi, budući da sprečava nastanak osteoporoze.
* Organske kiseline i nežna vlakna plodova povećavaju izlučivanje želudačnog soka i poboljšavaju peristaltiku creva, te se zato paradajz uvodi u ishranu bolesnika s gastritisom koji uz to imaju smanjenu kiselinu želudačnog soka i atoniju creva.

VIŠE SAVETA PRONAĆI ĆETE U MAGAZINU RUSKI DOKTOR!

POTRAŽITE NAS I NA FACEBOOKU: www.facebook.com/ruskidoktor

STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net