Tihi junak Valerij Legasov

Kad izgovorimo reč Černobilj, pomislimo na strah, smrt i nemoć čovečanstva. Ali, kao suprotnost svake nesreće i mraka stoji ona svetla strana u kojoj pronalazimo nadu i veru. Ovde se to svetlo slilo u lik i delo jednog čoveka – Valerija Legasova.

ČERNOBILJ

Černobiljska tragedija dogodila se 26. aprila 1986. u nuklearnoj elektrani „Lenjin“ u Ukrajini. Smatra se da je to najveća ekološka katastrofa u istoriji nuklearne energije.

Da se podsetimo, sigurnosni test nuklearnog reaktora 4, neverovatnom kombinacijom greške u dizajnu i ljudskog nemara, doveo je do nezamislive nesreće. Jezgro nuklearnog reaktora nije se samo istopilo već je bukvalno eksplodiralo, a njegov ekstremno radioaktivni sadržaj rasuo se kroz krov uništen eksplozijom.

Dim iz reaktora koji je sadržao čestice nuklearnog goriva i produkte nuklearne fisije nastavio je da kulja danima. Za to vreme stanovnici obližnjeg grada Pripjata, koji je namenski sagrađen za radnike elektrane i njihove porodice, nastavili su sa svakodnevnim aktivnostima, nesvesni razmera nuklearne katastrofe.

Oblak s radioaktivnim česticama nije se proširio samo Ukrajinom i Sovjetskim Savezom nego i velikim delom Evrope. Tek kad je 28. aprila ujutru Švedska detektovala povišenu radijaciju i deci zabranila da izlaze napolje, i budući da je američki satelit snimio eksploziju, svet je saznao da se u SSSR-u dogodila strašna nuklearna nesreća, iako je sovjetski režim pokušavao da to zataška.

VALERIJ LEGASOV – NAUČNI PUT

Valerij Aleksejevič Legasov rođen je 1936. godine u Tuli. Još kao dečak izabrao je svoj životni put, koji ga je kasnije svrstao u red vrsnih naučnika. Bio je odličan đak, pa je veoma uspešno završio Moskovski hemijsko-tehnološki univerzitet „Mendeljejev“. Važio je za eminentnog hemičara, a doktorirao je sa samo 36 godina.

Osnovna škola u Tuli u koju je išao nosi ime Valerija Legasova, a njegova bronzana statua postavljena je na glavnom ulazu.

U godinama pre černobiljske tragedije čekao je da postane direktor instituta „Kurčatov“, i to bi bila kruna karijere tada 50-godišnjeg naučnika. Međutim, sve se promenilo kad je dobio poziv da postane deo komisije osnovane povodom nuklearne katastrofe koja je zadesila SSSR.

RADIOAKTIVNO ZRAČENJE

Čim je stigao u Černobilj, Valerij se posvetio radu na uklanjanju posledica eksplozije. U zoru 26. aprila požar je već bio ugašen, ali je u atmosferu oslobođena ogromna količina radioaktivnih elemenata, a ono što je ostalo od reaktora i dalje je predstavljalo ozbiljnu opasnost. Najvažnije je bilo evakuisati narod susednog Pripjata, te je izmešteno 116.000 ljudi iz zone 30 kilometara oko nuklearke. U idućim godinama ista sudbina zadesila je još 230.000 stanovnika.

Legasov se nije ustručavao da s kolegama naučnicima i novinarima razgovara o bezbednosnim rizicima uništene elektrane. Nadletao je Černobilj nekoliko puta u toku dana i radio bez odmora, često ne obraćajući pažnju na količinu radijacije kojoj je izložen.

Pod njegovim rukovodstvom za zatrpavanje reaktora iskorišćeno je oko 5.000 tona materijala – jedinjenja bora, olova, peska… Kasnije su preduzete mere kako bi se sprečilo da istopljeni radioaktivni materijal stigne do vode u donjem rashladnom sistemu, zbog čega je napravljen tunel.

Na mestu nesreće moglo se provesti najviše dve nedelje, a Legasov je tamo boravio četiri meseca i bio je ozračen sa 100 rem, tj. četiri puta više od dozvoljenog maksimuma. Već 5. maja osetio je simptome bolesti izazvane radioaktivnim zračenjem.

SAMOUBISTVO VALERIJA LEGASOVA

U avgustu 1986. Valerij je predstavio izveštaj sovjetske delegacije na posebnom sastanku Međunarodne agencije za atomsku energiju u Beču. Tom prilikom detaljno je obrazložio razloge i posledice nesreće. Na kraju sednice od kolega je dobio ovacije zbog svojih napora u zaustavljanju katastrofe.

Međutim, Legasov nije bio zadovoljan. Ceo izveštaj koji je prezentovao praktično je napisala sovjetska vlast. U potpunosti je ukazivao na to da je uzrok eksplozije ljudska greška, dok je on, s druge strane, zastupao tezu da je postojala greška i u dizajnu reaktora, te da su ignorisane sigurnosne stavke.

Kasnije je ovaj član Akademije nauka i član partije ipak izabrao da običnim ljudima kaže istinu, što nije odgovaralo partiji i ostalom vođstvu jer je iznošenje tih detalja značilo kršenje sovjetskih državnih tajni. Na kraju su Legasova izbacili s instituta „Kurčatov“ i diskreditovali ga u naučnoj zajednici.

Potpuno slomljen, dve godine i jedan dan nakon černobiljske nesreće Valerij je počinio samoubistvo. Njegova tragična smrt šokirala je naučnu javnost i znatno uticala na sovjetsku nuklearnu industriju.

Problem s dizajnom kontrolnih šipki u černobiljskom tipu RBMK reaktora brzo je prihvaćen i otklonjen, a predsednik Rusije Boris Jeljcin posthumno je Legasovu 20. septembra 1996. godine dodelio počasnu titulu heroja Ruske Federacije za hrabrost i junaštvo pokazano u istrazi katastrofe.

Valerij Aleksejevič Legasov sahranjen je na groblju Novodevičje u Moskvi.

Pročitajte i… Lomonosov – slavno ime Moskovskog državnog univerziteta

Povezane vesti

BAJKALSKO JEZERO: Plavo oko Sibira

4549

Za ovo jezero važe neverovatni podaci, činjenice i brojevi i nesumnjivo je jedinstveno na svetu...

Moskovski metro – podzemni muzej

4603

Ako se spremate da posetite Moskvu, znajte da se ispod mesta označenih crvenim slovom „M“ nalaze najlepše stanice metroa

Boljšoj teatar – kulturna svetinja Rusije

4393

Ne zna se šta je lepše: impozantna fasada Boljšog teatra ili njegova velelepna unutrašnjost

Petar Iljič Čajkovski, kompozitor “Labudovog jezera”

7760

Čuveni ruski kompozitor, jedno od najvećih svetskih imena klasične muzike, autor je više od 80 muzičkih dela