Lekoviti sedmolist: Čudesna biljka Svetog Serafima Sarovskog

by Dijana Škorić | 13.04.2024

Sedmolist: Čudesna lekovita biljka Svetog Serafima Sarovskog

Prepodobni se podvrgnuo dvoipogodišnjem strogom postu lišavajući se čak i hleba, koji je dotad uzimao iz manastira. Jeo je samo lekoviti sedmolist.

Prepodobni Serafim Sarovski, čudotvorac čije je kršteno ime bilo Prohor, rođen je 19. jula 1759. godine u Rusiji, u pobožnoj trgovačkoj porodici iz Kurska. Već u najranijem detinjstvu njegov život obeležila su brojna znamenja Božje milosti. Kao sasvim mali dečak, jednom prilikom je nepažnjom pao s crkvenog zvonika, ali je ostao nepovređen. Nedugo potom teško je obolelo i tada se njegovoj majci javila Bogorodica obećavši joj da će dete ozdraviti. I zaista, kad su ga doveli pred kursku ikonu Majke Božje, Prohor se ubrzo oporavio.

Odlučivši u sedamnaestoj godini da zauvek napusti svetovni život, mati ga je blagoslovila podarivši mu bakarni krst, od kojeg se nije razdvajao do kraja života. Dve godine se podvizavao u Sarovskoj pustinji, poznatoj po strogim pravilima monaškog života, a zatim se 18. avgusta 1786. zamonašio dobivši ime Serafim, što znači „vatreni“. Gotovo odmah je rukopoložen u čin jerođakona, a zatim jeromonaha.

Prepodobni Serafim Sarovski, čudotvorac

Sadržaj članka

1 Lekoviti sedmolist: Čudesna biljka Svetog Serafima
- 1.1 Čudotvorna travka: lekoviti sedmolist
  - 1.1.1 Lekovita svojstva

Lekoviti sedmolist: Čudesna biljka Svetog Serafima

Iz žitija Serafima Sarovskog saznajemo da je jedan od njegovih glavnih podviga bio strogi post. Dok je još živeo na brdu pored reke Sarovke, na pet kilometara od manastira usred guste borove šume, u drvenoj keliji, prepodobni se podvrgnuo dvoipogodišnjem strogom postu lišavajući se čak i hleba, koji je dotad uzimao iz manastira.

Manastirska braća često su pitala šta je za to vreme jeo i kako je uspevao da preživi. To je dugo bilo zagonetka, jer presveti o svojim podvizima nije pričao.
Ali neposreno pred smrt, u maju 1832. godine, otkrio je tajnu jednoj ženi, koja je zabeležila taj razgovor: „Jesi li čula za sedmolist? Brao sam ga, otkinuo lišće i u lonac s malo vode kuvao na peći. Od toga bi ispalo divno jelo! Samo sam to jeo hiljadu dana. Braća su se često pitala čime se hranim, ali nisam im otkrio, ali tebi kažem.“

Čudotvorna travka: lekoviti sedmolist

Baćuška Serafim ipak nije bez razloga odlučio da ljudi saznaju za njegov čudesni podvig strogog posta bez hleba kad je živeo praktično na jednoj travci – hranljivom i lekovitom sedmolistu.

Ova biljka latinskog naziva Aegopodium podagraria u narodu je poznata i kao bazjan, jarčevac i kozja noga. Uspeva na vlažnim mestima, najčešće kraj potoka, među žbunjem i bere se u periodu od marta do juna. Za jelo se koriste listovi mlade biljke, koji imaju ukus mešavine celera i peršuna.

Srednjovekovni monasi u Evropi gajili su sedmolist koristeći ga i kao hranu i kao lek. Danas su njegovi listovi obilato zastupljeni u kuhinjama mnogih azijskih naroda, dok se u Rusiji od lišća samlevenog zajedno s drškama pravi jelo koje podseća na ajvar.

Sedmolist se dobro slaže s drugim vrstama lisnatog povrća i može se jesti svež, u salatama ili termički obrađen kao sastojak variva, supa i čorbi. Odličan je u kombinaciji s maslacem i pavlakom. Zimi se koristi u obliku praha, koji se dobija tako što se samelje osušeno lišće, pa se njime začinjavaju jela.

Lekovita svojstva

Sedmolist je takođe veoma lekovita biljka. Njegovi listovi, koji obiluju vitaminom C i karotenom, koriste se za pripremu čajeva koji čiste organizam, regulišu cirkulaciju, snižavaju masnoće u krvi, pospešuju izlučivanje mokraćne kiseline i delotvorni su u slučaju kostobolje, išijasa, gihta i raznih oblika reume.

Pored toga, od kuvanog korenja sedmolista spravljaju se obloge, koje se tople privijaju na obolela i upaljena mesta. Kao sastojak jela, ova biljka olakšava rad želuca i sprečava upale gastrointestinalnog trakta.

eugenesergeev; Sergei Dolgov / gettyimages.com

Tagovi: