Šta možete jesti tokom Velikog posta i kako da izbegnete gastrointestinalne tegobe?

by | 30.03.2024
Šta možete jesti tokom Velikog posta i kako da izbegnete gastrointestinalne tegobe?

Saznajte šta tačno možete da jedete tokom Velikog posta i na koji način kako biste izbegli određene tegobe sa varenjem. Takođe, saznajte i kome se ne

 

Veliki post 2024. godine počinje za pravoslavne hrišćane 18. marta i završava se 4. maja. Prethodi jednom od glavnih događaja cele godine za hrišćane – Vaskrsu. Datumi posta, u zavisnosti od toga na koji datum pada Vaskrs, menjaju se svake godine. Post je ustanovljen u spomen na višednevno uzdržanje Isusa Hrista u pustinji. Međutim, prvi hrišćani nisu postili toliko dugo, oko tri dana.

Šta možete jesti tokom Velikog posta?

Veliki post se smatra najstrožim od četiri hrišćanska posta. Ali treba imati na umu da se ova ograničenja odnose, pre svega, na ljude koji su svoj život posvetili crkvi. Oni koji nisu položili monaški postrig ne moraju da se pridržavaju svih strogih zabrana.

Svrha posta je pokajanje i priprema za praznik Svetog Vaskrsenja Hristovog. Post se zasniva na dobrovoljnom, svesnom, samoograničavanju radi oslobađanja svojih duhovnih moći. Post podrazumeva ne samo uzdržavanje od hrane, već i uzdržavanje od zabave.

Svaki dan Velikog posta ima drugačija pravila. Na primer, na Čisti ponedeljak, prvog dana 18. marta, treba piti samo vodu. Ribu i morske plodove dozvoljeno je jesti samo dva puta tokom celog posta – 7. aprila na Blagovesti i 28. aprila na Cvetnu nedelju. A 27. aprila, na Lazarevu subotu, možete poslužiti riblji kavijar na trpezi. Preostali dani se smenjuju: topla hrana bez ulja, sa uljem i suvo jelo.

Šta se ne jede tokom Velikog posta?

Nije važan samo sastav jela koja se služe za stolom, već i umerenost. Čak se ne treba prejedati ni posnom hranom. Tokom Velikog posta treba isključiti meso, mesne proizvode, mlečne proizvode i njihove prerađevine, jaja i slatkiše. U pojedinim danima biljno ulje će biti zabranjeno, a subotom i nedeljom i na Blagovesti može se piti nerazblaženo suvo vino od najviše 200 ml.

Ko ne bi trebalo da posti?

Starije osobe, trudnice i dojilje, deca mlađa od 14 godina, kao i ljudi sa raznim bolestima za koje bi odbijanje određenih namirnica moglo biti štetno, izuzeti su od potrebe da se strogo pridržavaju posta ili ga čak potpuno poštuju. To znači da mogu da poste primenjuju kraćem trajanju.

Na primer, osobe sa dijabetesom ili ljudi sa gastrointestinalnim oboljenjima. Vernicima čiji rad podrazumeva težak fizički mogu da ako žele poste samo kraći vremenski period.

Šta je još važno za zdravlje tokom posta?

Zbog izbacivanja iz jelovnika mesa,  jaja i mlečnih proizvoda, glavni problem je najčešće  ograničenje proteina u ishrani. Ovo može da utiče na imunitet, gastrointestinalne poremećaje, hormonske poremećajima i pogoršanjem stanja kože.

Da biste to izbegli, važno je da svoju ishranu obogatite žitaricama od celog zrna, mahunarkama i orašastim plodovima. Jedite hranu svaka tri sata u malim porcijama 4-5 puta dnevno kako biste izbegli probleme sa odlivom žuči.

Važno je konzumirati dovoljno čiste vode dnevno kako biste izbegli zatvor. Ishranu vredi obogatiti svežim, kuvanim i pečenim povrćem i voćem, čija količina može biti do 400 g dnevno. Ne zaboravite na potrebu da jedete hranu bogatu omega-3 polinezasićenim masnim kiselinama: orasi i pinjole, semenke suncokreta, avokado i susam.

 

pilipphoto / gettyimages.com

Tagovi:

post top Veliki post zdravlje

Nastavite da čitate

Povezane vesti
Molimo vas upoznajte se sa politikom odricanja od odgovornosti za redakcijske i druge sadržaje i linkove objavljene na www.ruskidoktor.rs

PROČITAJTE I OVO