Da li znate šta predstavlja simbolika brojeva u hrišćanstvu? Oni imaju dublje proročko i duhovno značenje

by Dijana Škorić | 08.03.2024

Simbolika brojeva zauzima značajno mesto u hrišćanstvu i mnogi događaji iz Biblije, Starog i Novog zaveta objašnjavaju se brojevima. Saznajte o čemu se radi i skrivene pojmove koje otkrivaju.

Mnogi brojevi koji su navedeni u Bibliji imaju dublje proročko i duhovno značenje. Kako u Starom tako i u Novom zavetu, oni otkrivaju skrivene pojmove i značenja koja obično promaknu površnom čitaocu, a u tom smislu u Bibliji se ističe najmanje 15 brojeva: 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 12, 13, 40, 50 i 70.

Sadržaj članka

1 Simbolika brojeva u hrišćanstvu?

Simbolika brojeva u hrišćanstvu?

Ovi brojevi se često koriste u biblijskim tekstovima i hrišćanskoj simbolici kako bi se prenela duhovna ili moralna poruka. Evo nekoliko primera:

Simbolika brojeva: Tumačenje

Jedan

Broj jedan u hrišćanstvu predstavlja Boga Oca, tvorca neba i zemlje. Takođe, ovaj broj predstavlja i jedinstvo. Primera radi, Isus se molio Bogu za svoje učenike: „Da svi budu jedno, kao što si ti, Oče, u jedinstvu sa mnom i ja u jedinstvu s tobom“ (Jovan 17:21; Matej 19:6).
”Jer Bogu tako omilje svet da je i sina svojega jedinorodnoga dao, da nijedan koji ga veruje ne pogine, nego da ima život večni” (Jovan 3,16).

Ovo se smatra zlatnim stihom Biblije, u kome se spominje broj jedan i prikazuje božja ljubav prema čoveku, a takođe i jedinstvo između Oca i Sina. „Da svi jedno budu, kao ti, oče, što si u meni i ja u tebi; da i oni u nama jedno budu, da i svet veruje da si me ti poslao. I slavu koju si mi dao ja dadoh njima, da budu jedno kao mi što smo jedno” (Jovan 17, 21, 22).

Dva

Simboliše dve prirode Hristove: čovečju i božju.

Tri

Hrišćani broj tri smatraju svetim nebeskim brojem: sveta su Trojica (Otac, Sin i Sveti duh), tri su i teološke vrline: vera, nada i ljubav. Put posvećenja Hrista trajao je tri godine – od krštenja u Jordanu do vaskrsnuća. Trojne su trijade anđeoskih horova (3 x 3).

Tri su dara mudraca sa istoka Hristu kao Bogu, caru i žrtvi, tri su iskušenja (odricanja od Hrista), Svetog Petra, trećeg dana, nakon raspeća Hristos se javio učenicima…

Četiri

Smatra se važnim brojem. Četiri su strane sveta, četiri godišnja doba, četiri kraka krsta. Četiri su rajske reke koje obrazuju krst, četvorica su jevanđelista (Marko, Luka, Matej i Jovan) i četiri njihova jevanđelja.

Takođe, četiri su i osnovne zemaljske vrline – razboritost, čvrstina, pravda i umerenost, četiri su jahača Apokalipse…

Pet

Broj pet simbolizuje pet rana Hristovih, pet tačaka na krstu. Pet je bilo i riba kojima je nahranjeno pet hiljada ljudi, pet je knjiga Mojsijevih.

Šest

Šestica simbolizuje šest dana u kojima je stvoren svet. Takođe predstavlja obožavanje čovjeka – ovo je broj čoveka. Označava njegovu pobunu, nesavršenost, dela i neposlušnost. Ukupno je korišćen 273 puta u Bibliji, uključujući i njegove izvedenice (npr. šesti) i još 91 puta kao „60“. Čovek je stvoren šestog dana (Postanje 1, 26, 31).

Broj je posebno značajan u Otkrovenju, kao „666“, i identifikuje zver. „Ovde treba pronicljivosti! Ko je prodoran, neka odgoneta značenje broja zveri. To je, uistinu, broj čoveka: njegov je broj šeststo šezdeset i šest.“ (Otkrovenje 13,18).

Sedam

Jedan je od najvažnijih u hrišćanstvu jer simbolizuje životni put čoveka. U sedam predvaskršnjih dana Spasitelj je oklevetan, optužen, osuđen i razapet da bi sedmog dana vaskrsnuo. Broj sedam se zato u hrišćanstvu smatra brojem ljubavi, milosti i Svetog duha.

To takođe potkrepljuju i drugi primeri iz Biblije: sedam darova Svetog duha, sedam smrtnih grehova, sedam svetih sakramenata, sedam radosti i sedam žalosti Deve Marije. U hrišćanstvu sedam je svetih tajni, sedmodnevno je razdoblje posta i pokajanja, sedmi dan je, posle šest dana stvaranja sveta, bio dan počinka. Sedam je bilo vaseljenskih hrišćanskih sabora…

Ovaj broj se može rastaviti na zbirne elemente – tri i četiri. Broj tri predstavlja Trojstvo, a broj četiri sveobuhvatnost, stoga za broj sedam možemo reći da predstavlja božju sveobuhvatnu vladavinu.

Osam

Simbol je pravde, vaskrsnuća i božjeg savršenstva. Broj osam kod hrišćana simbolizuje dolazak božje pravde i novog doba koje za pravednike počinje posle božjeg suda. Predstavlja regeneraciju, pa su i hrišćanske krstionice obično osmougaone u znaku ponovnog rođenja kroz krštenje.

Devet

Devetka se malo javlja u hrišćanskoj simbolici. Poznato je devet sfera i prstenova (krugova) pakla.

Deset

Broj deset simboliše deset božjih zapovesti, zakon i poredak.

Dvanaest

Broj dvanaest je takođe omiljen u starozavetnoj i novozavetnoj biblijskoj simbolici. Po nekim tumačenjima 12 predstavlja savršeni sklad između zemaljskog i nebeskog (4 x 3, jer je broj četiri simbol zemaljskog).

Dvanaest je meseci u godini, po dvanaest časova dana i noći, dvanaest plodova vaseljenskog drveta, dvanaest je plemena Izrailjevih, dvanaest je bilo i Hristovih apostola. Broj dvanaest ima značajnu ulogu i u opisivanju nebeskog Jerusalima – po dvanaest temelja, dragulja i vrtova.

Četrdeset

U hrišćanstvu broj četrdeset simbol je iskušenja i usavršavanja. Četrdeset je dana Velikog posta. Hristos je četrdeset dana proveo u pustinji gde ga je đavo iskušavao, a četrdesetog dana od vaskrsenja vazneo se na nebo (slavi se kao Vaznesenje Gospodnje ili Spasovdan), tako da po hrišćanskom verovanju i duša pokojnika, četrdeseti dan od smrti, odlazi na nebo.

Četrdesetog dana od porođaja i žena se, po istom verovanju, smatra čistom… Spasovdan, četrdeseti dan od Hristovog vaznesenja kad se Spasitelj vazneo na nebo, još od iskona ima i simbolički smisao podizanja nacionalne svesti srpskog naroda, pa su u vreme Obrenovića, mnoge crkve posvećivane Vaznesenju Gospodnjem, to jest Spasovdanu.

Po Starom zavetu, Mojsije je na Sinajskoj gori ostao četrdeset dana. Isto toliko dana i noći padala je kiša u vreme velikog potopa. Četrdeset godina su Izrailjci lutali pustinjom u vreme ropstva pod Filistejcima.

Pedeset

Pedesetog dana od Hristovog vaskrsenja i desetog dana od vaznesenja, kako uči Sveto pismo, „izlila se obilata blagodat Svetog duha na Isusove učenike, pa se i broju pedeset u hrišćanstvu daje posebno mesto, jer se pedesetog dana od Vaskrsenja Gospodnjeg slavi silazak Svetog duha na apostole, to jest Sveta Trojica. Svaka pedeseta godina je u celom Izrailju, po Starom zavetu, proglašavana „milosnom godinom“, odnosno godinom odmora za ljude, zemlju i stoku. Te godine opraštali su se svi dugovi, oslobađali robovi, zavađeni se međusobno mirili.

Sedamdeset

Predstavlja ljudsko vodstvo i sud. Mojsije je postavio sedamdeset starešina (Izlazak 24, 1); Sinedrij je bio sastavljen od sedamdeset ljudi. Isus je izabrao sedamdesetoricu učenika (Luka 10,1). Isus je rekao Petru da oprosti sedamdeset puta sedam .

Simbolika Vaskrsa

Za Vaskrs se takođe vezuju brojevi tri, sedam, dvanaest, četrdeset i pedeset, ali i broj trinaest, koji se u narodu smatra „baksuznim“ jer ih je bilo trinaestorica na tajnoj večeri posle koje je Juda Iskariotski izdao Hrista. Broj trinaest simbolizuje tamu na zemlji o Hristovoj smrti.

Stvaranje sveta

U Bibliji, u Knjizi Postanja, stvaranje sveta opisano je kao sedmodnevni proces. Evo kako je to opisano po danima:

Prvi dan: Bog je stvorio svetlost i razdvojio je od tame, nazivajući svetlost danom, a tamu noći.
Drugi dan: Bog je stvorio nebo, razdvajajući vode ispod neba od voda iznad neba.
Treći dan: Bog je dao da se suva zemlja pojavi, razdvajajući je od voda. Takođe je dao da iz zemlje izrastaju biljke, drveće i plodovi.
Četvrti dan: Bog je stvorio sunce, mesec i zvezde da osvetljavaju zemlju i da upravljaju danom i noći.
Peti dan: Bog je stvorio morske životinje i ptice koje lete po nebu.
Šesti dan: Bog je stvorio kopnene životinje i čoveka. Stvorio je čoveka kao svoju sliku, dajući mu vlast nad svim stvorenjima na zemlji.
Sedmi dan: Bog je odmarao, blagoslovio sedmi dan i proglasio ga svetim.