Narodni običaji: Šta raditi na Vaskrs za dobrobit porodice
Vaskrs, najradosniji hrišćanski praznik je dan Hristovog vaskrsenja. Ove godine, ovaj praznik se proslavlja 5. maja. Ovo su lepi običaji koji se praktikuje na taj dan.
Vaskrs je najveći hrišćanski praznik jer suština hrišćanskog učenja označava vaskrsnuće Isusa Hrista iz mrtvih, kao pobedu vere i života nad smrću. Ovo je pokretan praznik, koji se uvek slavi nedeljom, a prema odlukama prvog Nikejskog sabora 325. godine, u vreme cara Konstantina Velikog, doneti su osnovni principi kako se izračunava datum:
Vaskrs se slavi u prvu nedelju punog meseca posle proleće ravnodnevnice, ali obavezno posle jevrejske Pashe. Naime, ovaj jevrejski praznik traje sadam dana i obeležava egzodus Jevreja iz Egipta. Veza ovog praznika sa hrišćanstvom i Vaskrsom potiče od predanja da je Tajna večera upravo vezana za ovaj jevrejski praznik, odnosno da se desila pre raspeća. Praznik se slavi tri dana, vernici razmenjuju pozdrave ovim rečima: Hristos vaskrse i Vaistinu vaskrse! Ti pozdravi se čuju sve do Spasovdana.
Sadržaj članka
Vaskrs: Najradosniji hrišćanski praznik
Tačno u ponoć, između subote i nedelje, crkvenim zvonima započinje proslava najvećeg hrišćanskog praznika. Prva molitva služi se pred zatvorenim vratima hramova, koja se otvaraju tačno u ponoć kada se prvi put posle Dana žalosti, Velikog petka i Velike subote, u znak radosti Vaskresenja oglašavaju prva zvona.
Običaj je da litija obiđe tri kruga oko osvetljenog pravoslavnog hrama, jer to na simboličan način označava prelazak Isusa Hrista iz tame u svetlo i pobedu života nad smrću. Vaskršnja služba počinje u subotu uveče i traje do nedelje ujutro.
Narod u hramovima odgovara molitvom na horsko pojanje anđela i sa upaljenim voštanicama iščekuje Vaskrs, najradosniji praznik pobede života nad smrću koji je osnova hrišćanske vere.
Nakon jutarnje liturgije u hramu se otvaraju kraljevska vrata kao znak da je Hristos zauvek otvorio kapije nebeskog kraljevstva svim hrišćanima. Vaskrsu prethodi veliki post od 40 dana, a slede ispovest i pričest. Kad se stigne iz crkve kući, svi se ukućani međusobno pozdravljaju vaskršnjim pozdravima i ljube.
Porodični praznik
Vaskrs se slavi u porodičnom okruženju, uz bogatu trpezu, farbana jaja i pogaču. Domaćin pali sveću, uzima kadionicu i tamjan, okadi sve ukućane koji stoje na molitvi, predaje nekom mlađem kadionicu i ovaj kadi celu kuću. Naglas pročita “Oče naš” ili neku drugu prigodnu molitvu iz molitvenika. Posle zajedničke molitve, ponovo jedni drugima čestitaju Vaskrs i sedaju za svečano postavljen sto.
Narodni običaji na Vaskrs
Jedna od glavnih vaskrsnih tradicija su farbana jaja, koja simbolišu Sveti grob u kome je sakriven večni život. Odnosno, ljuska predstavlja kamen koji je otkotrljan do ulaza u stenu gde je pokopan Hrist, a ispod te ljuske je novi život. Crvena boja, koja je tradicionalno slikala uskršnja jaja, ukazuje na patnju i prolivenu Hristovu krv.
Na stolu stoji ukrašena činija sa ofarbanim jajima. Domaćin prvi uzima jedno jaje, a za njim i svi ukućani. Tad nastane veselje i takmičenje čije će jaje biti najjače. To predstavlja veliku radost za decu. Prilikom tucanja izgovara se opet “Hristos vaskrse” i “Vaistinu vaskrse”.
Na Vaskrs se prvo jede kuvano vaskršnje jaje, a onda ostala jela. Toga dana, ako gost dođe u kuću, prvo se dariva farbanim jajetom, pa tek onda ide posluženje.
Običaji za zdravlje i lepotu
U narodu postoje prelepi običaji vezani za najradosniji hrišćanski praznik. Za dobro zdravlje i lepotu, na dan Vaskrsa valjalo se umiti vodom u kojoj je preko noći odstojalo crveno jaje i buketić koji se sastoji od grančice drenka, zdravca i bosiljka.
Kako bi deca bila zdrava i rumena, majke bi im ujutro protrljale farbano jaje po obraščićima. Da bi neko bio vredan tokom cele godine, onda ne bi smeo da leže u krevet pre ponoći i mora da ustane pre zore na Vaskrs.
Prvo jaje koje domaćica ofarba predstavlja čuvarkuću i čuva se pored ikone do sledećeg Vaskrsa. Kada se sledećeg Vaskrsa ofarba novo crveno jaje, stara čuvarkuća se pusti niz reku, da voda odnese zlo, bolesti, svu nesreću koju je prvo crveno jaje godinu dana umesto ukućana prihvatalo.
Jaje takođe može da se baci što dalje od kuće ili da se zakopa u baštu. Običaj je, takođe, da se na Vaskrs oblači nova obuća i odeća, a za odlazak u crkvu ona svečana.
Nastavite da čitate
Povezane vesti
Vrbica i Cvetna nedelja: Lepi običaji za zdravlje i napredak
Poslednje nedelje Velikog posta spadaju dva lepa hrišćanksa praznika - Vrbica i Cvetna nedelja. Otkrijte koji običaji se vezuju za ove dane, kao i ...
Lekoviti sedmolist: Čudesna biljka Svetog Serafima Sarovskog
Prepodobni se podvrgnuo dvoipogodišnjem strogom postu lišavajući se čak i hleba, koji je dotad uzimao iz manastira. Jeo je samo lekoviti sedmolist....
Da li znate šta je sve zabranjeno da se radi tokom Velikog posta?
Ovo je vreme duhovnog preobražaja i pokajanja, i mnogi vernici se trude da se za to vreme usredsrede na molitvu i napuste svetovne brige i poslove....
Šta možete jesti tokom Velikog posta i kako da izbegnete gastrointestinalne tegobe?
Saznajte šta tačno možete da jedete tokom Velikog posta i na koji način kako biste izbegli određene tegobe sa varenjem. Takođe, saznajte i kome se ...
Molimo vas upoznajte se sa politikom odricanja od odgovornosti za redakcijske i druge sadržaje i linkove objavljene na www.ruskidoktor.rs
