Nedostatak bakra može da dovede do problema centralnog nervnog sistema

by Dijana Škorić | 12.04.2024

Nedostatak bakra može da prouzrokuje mnoge tegobe jer utiče na aktivnost vitamina, hormona i enzima. Nedostatak ovog elementa kod odraslih karakterišu prvenstveno neurološki i hematološki poremećaji.

Bakar (Cu) je važan element u ljudskom telu. Utiče na aktivnost vitamina, hormona, enzima: neophodan je za apsorpciju i iskorišćavanje gvožđa, učestvuje u formiranju vezivnog tkiva, proizvodnji energije na ćelijskom nivou, formiranju melanina (pigmenta odgovornog za boju kože) i hormonska regulacija.

Pored toga, bakar je od velikog značaja za antioksidativnu odbranu organizma. Zahvaljujući bakru dolazi do potpune sinteze kolagena i elastina, čime se obezbeđuje elastičnost vaskularnog zida i plućnih alveola, održava elastičnost kože i pozitivno utiče na stanje kose i noktiju, a deluje opšte jačanje na kosti i zglobovi.

Sadržaj članka

1 Dejstvo bakra na organizam
- 1.1 Simptomi nedostatka bakra
- 1.2 Mogući uzroci nedostatka bakra
  - 1.2.1 Kojim lekarima treba da se obratie ako imate nedostatak bakra?

Dejstvo bakra na organizam

Ukupan sadržaj bakra u ljudskom telu sa telesnom težinom od 70 kg je 110 mg. Većina ovog elementa u tragovima nalazi se u jetri, kostima i mišićima, ali tragovi bakra se nalaze u svim tkivima. Mozak i jetra, koji čine samo 5% telesne težine čoveka, sadrže 25% bakra.

Nakon ulaska u gastrointestinalni trakt, bakar se apsorbuje u tankom crevu i, kombinujući se sa proteinima krvi, transportuje se u jetru. Većina bakra u krvi je u stanju vezanom za ceruloplazmin (oko 95%), manji deo je vezan za serumski albumin ili je u slobodnom stanju. Višak bakra se izlučuje u žuči samo oko 15% bakra se reapsorbuje u crevima.

Simptomi nedostatka bakra

Nedostatak bakra je redak među zdravim ljudima i najčešće se primećuje kod prevremeno rođene dece, dece koja se oporavljaju od teške pothranjenosti i mališana sa produženom dijarejom. Pored toga, nedostatak bakra može biti prisutan zbog genetske predispozicije. Nedostatak bakra kod odraslih karakterišu prvenstveno neurološki i hematološki poremećaji.

Neurološke i senzorne promene zbog nedostatka bakra:

Ataksična mielopatija, poremećaj hoda zbog disfunkcije zadnjih stubova kičmene moždine (najčešće je zahvaćena cervikalna kičmena moždina).
Parestezija i slabost udova zbog polineuropatije – peckanje i gubitak osećaja u nogama i rukama.
Poremećaj sinteze neurotransmitera, na primer, nedostatak dopamina, može potisnuti osećaj zadovoljstva.

Hematološke promene:

Mikrocitna anemija, koja se često javlja u blagom ili umerenom obliku i nije osetljiva na suplemente gvožđa.
Neutropenija – smanjenje broja neutrofila (vrsta belih krvnih zrnaca).
Trombocitopenija je smanjenje nivoa trombocita u krvi, ali hemoragični sindrom nije tipičan za ovu patologiju.

Ostale manifestacije:

Poremećaji kalcifikacije kostiju, uključujući osteoporozu.
Razne lezije kostiju i zglobova.
Povećana podložnost infekcijama.
Smanjena pigmentacija kože, bledilo.
Kosa sa manje pigmenta nego obično.
Androgena alopecija kod žena i muškaraca.
Srčani problemi (kardiomiopatija).
Bolesti štitne žlezde.
Patologija imunog sistema.

Nedostatak bakra je povezan sa razvojem aterosklerotične dislipidemije, metaboličkog sindroma i poremećene tolerancije na ugljene hidrate. Dakle, kod osoba sa bezalkoholnom masnom hepatozom, smanjenje nivoa bakra se primećuje iu jetri iu krvi.

Nizak nivo bakra u hrani dovodi do povećane sinteze holesterola i drugih lipida u jetri. Adekvatno snabdevanje organizma bakrom dovodi do poboljšanja fibrinolitičke aktivnosti krvi, smanjujući rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti.

Deca sa nedostatkom bakra mogu doživeti aneurizme krvnih sudova, probleme sa centralnim nervnim sistemom, usporavanje rasta, slab tonus mišića i slabost mišića i hipotermiju.

Mogući uzroci nedostatka bakra

Ovo su neki od potencijalni uzroka nedostatka bakra u organizmu:

Konzumacija rafinisane hrane, hrana sa zaslađivačima, gubitak krvi, alkoholizam.
Dugotrajna parenteralna ili cevna enteralna ishrana bez dovoljno bakra.
Ozbiljni nedostatak proteina kod odojčadi koja se hrane samo formulom kravljeg mleka dovodi do toga da oni ne dobijaju dovoljno bakra.

Cink takođe ometa apsorpciju bakra. Dnevni unos cinka od više od 50 mg/dan tokom dužeg vremenskog perioda može dovesti do nedostatka bakra. Prekomerni unos cinka u telo može nastati kao rezultat:

Upotrebe preparata cinka za prevenciju i lečenje sinusitisa, akni, dijareje, enteropatskog akrodermatitisa, alopecije, anemije srpastih ćelija, oštećenja pamćenja, čireva i dr.
Upotreba krema koje sadrže cink za fiksiranje proteza.

Nedostatak bakra može se pojaviti kao neželjeni efekat od upotrebe mnogih farmakoloških lekova, pa čak i dijetetskih suplemenata. Ovo stanje se naziva „jatrogena mikroelementoza“.
Apsorpcija bakra može biti poremećena zbog upotrebe suplemenata gvožđa, nesteroidnih i kontraceptivnih lekova, antacida i antikonvulzanata.

Oslabljena apsorpcija bakra može se javiti zbog:

Prethodne operacije na gastrointestinalnom traktu: resekcija želuca/creva, barijatrijska hirurgija (za gubitak težine).
Teška malapsorpcija (poremećeni kapacitet crevne apsorpcije) zbog crevnih bolesti: cistične fibroze, celijakije, Kronove bolesti, crevne amiloidoze itd.
Bolesti bubrega i jetre.

Kojim lekarima treba da se obratie ako imate nedostatak bakra?

U zavisnosti od starosti pacijenta, lekari opšte prakse i pedijatri mogu dijagnostikovati nedostatak bakra u telu. U nekim slučajevima su potrebne konsultacije nutricionista, neurologa, gastroenterologa, endokrinologa, dermatologa i drugih visoko specijalizovanih specijalista.

Obično se radi opšta analiza krvi. Koncentracije bakra i ceruloplazmina u serumu mogu biti smanjene kod Vilsonove bolesti i aceruloplazminemije, koje su retke nasledne bolesti.

Da bi se isključila Vilson-Konovalova bolest, procenjuje se količina bakra u dnevnom urinu (tipično povećano izlučivanje bakra u urinu) i vrši se oftalmološki pregled.
Pacijenti sa aceruloplazminemijom razvijaju oštećenje nervnog sistema (ataksija, demencija), dijabetes melitus i hepatičnu hemohromatozu.

Test krvi otkriva nisku koncentraciju bakra u serumu. Magnetna rezonanca pokazuje akumulaciju gvožđa u bazalnim ganglijama, cerebralnom korteksu, pankreasu i jetri.

doram / gettyimages.com

Tagovi: