Naučnici otkrili šta je opasnije za srce: Sedenje ili ležanje?

by Snežana Vranić | 20.11.2023

Sedentarni način života sigurno važi za najnekvalitetniji. Naučnici su sada došli do otkrića da je dugo sedenje opasno po srce, a uz to nosi i neke druge loše posledice.

Naučnici sa Univerzitetskog koledža u Londonu, Univerziteta u Sidneju i Univerziteta u Turkuu (Finska) otkrili su da je sedenje najopasnije za zdravlje srca. Studija je objavljena na portalu evropskog žurnala o bolestima srca (European Heart Journal)

Sadržaj članka

1 Dokazano da je dugo sedenje opasno po srce
- 1.1 Sedentarni način života je opasan i po mozak
- 1.2 Kako umanjiti uticaj sedentarnog načina života?

Dokazano da je dugo sedenje opasno po srce

Stručnjaci su uporedili 6 studija u kojima je učestvovalo više od 15 hiljada ljudi. U njima su posmatrani sledeće aktivnosti: sedentarni način života, lagana i umerena fizička aktivnost i san.

Rezultati su pokazali da je za srce najopasnije da dugo sedimo na jednom mestu. Sedentarni način života povećava rizik od gojaznosti, povećava se nivo holesterola i glikovanog hemoglobina u krvi. Dakle, ovo ne podrazumeva samo rad za računarom, nego i standarnde životne navike kao što je sedenje ispred TV-a.

Međutim, stručnjaci navode da za poboljšanje ovog stanja nije neophodno radikalno promeniti način života. Dovoljno je da ljudi koji ceo dan rade u sedećem položaju ustanu pola sata, a najbolje bi bilo da to vreme iskoriste za hodanje.

Sedentarni način života je opasan i po mozak

Fizička aktivnost takođe može uticati i na mozak jer ona stimuliše stvaranje novih ćelija. Dakle, osim što je dugo sedenje opasno po srce, to ne utiče sjajno na naš mozak. Publikacija američkog Nacionalnog instituta za kliničku primenu bihejvioralne medicine izvestila je od studiji sa Medicinskog fakulteta Unverziteta Vejn. Oni su sproveli istraživanje na pacovima, da bi otkrili kako sedentarni način života utiče na funkciju mozga.

Dok su jednom kavezu bili pacovi koji su imali točkove za trčanje, u drugom kavezu su bili pacovi bez točkova. Nakon tri meseca, pacovima je ubrizgana boja koja je bojila neurone u predelu mozga.

Neuroni u mozgu kod aktivnih pacova su ostali istog oblika kao i pre eksperimenta, dok su neuroni kod pacova koji nisu bili aktivni pokrenuli mnogo veći broj procesa. Tačnije, nervni sistem je počeo da reaguje na stimuluse mnogo nestabilnije i opasnije.

Kako umanjiti uticaj sedentarnog načina života?

Iako je dugo sedenje opasno po srce, većina ljudi je primorana na takav način života zbog posla kojim se bavi. Skoro 80% ljudi radi na ovaj način. Međutim, to ne znači da ništa ne možete da učinite. Prvenstveno, bolje bi bilo da ispred TV-a ležite, umesto da sedite. Najbolje bi bilo da pravite kratke pauze za odmor. 10-15 minuta šetnje po svežem vazduhu bi bio sjajan izbor.

Osim toga, ako radite od kuće, možete isprobati sledeće vežbe:

Savijte ruke i stavite dlan na dlan ispred grudi. Pritisnite desnom rukom dok se opirete levom i obrnuto. Zadržite poziciju i okrećite delo u desno i levo.
Stavite desnu ruku na desnu slepoočnicu i nagnite glavu u desno, pružajući otpor desnom rukom. Potom ponovite isto i na drugoj stranii.
Stisnite i otpustite zadnjicu.

Možda ove vežbe zvuče smešno, ali one pomažu telu da se zagreje, ublaži mišićne grčeve i normalizuje cirkulaciju krvi.