Svetska zdravstvena organizacija postavila usamljenost kao glavni zdravstveni prioritet

by Snežana Vranić | 18.11.2023

Svetska zdravstvena organizacija je postavila usamljenost kao zdravstveni problem i to stavljajući ga na vrh liste globalnih prioriteta.

Svetska zdravstvena organizacija je otvorila novu Komisiju za društvenu povezanost kako bi se suočila sa globalnim problemom, usamljenosti. Iako možda zvuči čudno, ali dokazano je da usamljenost ostavlja velike tragove na mentalno zdravlje, a takođe je veoma problematičan i za fizičko stanje organizma.

Sadržaj članka

1 Formirana komisija za usamljenost kao zdravstveni problem

Formirana komisija za usamljenost kao zdravstveni problem

Tokom naredne tri godine, novoformirana komisija će se fokusirati na načine da se suoči sa problemom globalne epidemije usamljenosti. Komisija će preispitivati nauku i osmišljavate strategije koji će pomoći ljudima da prodube svoje odnose sa ljudima. Komisijom kopredsedavaju izaslanik za mlade Afričke unije Čido Mpemba (Chido Mpemba) i američki hirurg dr Vivek Murti (Vivek Murthy) koji se bavi i pojavom društvene izolacije i njenim rizicima.

Dr Murti je istakao: „Predugo je usamljenost postojala iza senke, nevidljiva i nedovoljno cenjena, izazivajući mentalne i fizičke bolesti. Sada imamo priliku da to promenimo. “

Usamljenost kao zdravstveni problem na mentalnom i fizičkom nivou

Samoća je u poslednje vreme česta tema. U proteklih nekoliko dana, Njujork je imenovao seksualnu terapeutkinju dr Rut Vesthajmer (Ruth Westheimer) kao svog prvog ambasadora usamljenosti. U maju ove godine dr Murti je postavio okvir za borbu protiv usamljenosti.

Istraživanja su pokazala da je nedostatak društvenih veza u velikoj meri povezan sa mentalnim zdravljem i da u velikom broju slučajeva izaziva anksioznost, depresiju, a neretko dovodi i do samoubistva.

Samoća i socijalna izolacija nisu štetni samo po mentalno zdravlje. Ona mnogo utiče i na naš organizam. Stoga ljudi kojima nedostaje socijalan povezanost se često suočavaju sa povećanim rizikom od ranog umiranja. Takođe, ona može dovesti do pada imuniteta i kardiovaskularnih problema kao što je hipertenzija. Nažalost, tu se uticaj usamljenosti ne završava. Osećaj samoće povećava rizik od moždanog udara za 30%, a povezana je i sa porastom demencije čak za 50%.

Usamljenost pogađa sve uzraste

Mnoga istraživanja o socijalnoj izolaciji je za ispitanike imala starije osobe. Usamljenost kao zdravstveni problem u velikoj meri pogađa starije građane jer neretko žive sami, a nekada ih ih njihovi fizički problemi sprečavaju da komuniciraju i provode vreme sa drugim ljudima.

Međutim, istraživanje koje je sprovedeno u 142 zemlje objavljeno prošlog meseca ukazalo je da se skoro 1 od 4 odrasle osobe oseća usamljena. Međutim, neke studije su otkrile i da se više od polovine dece i adolescenata bar neko vreme osećalo usamljeno.

Pandemija korona virusa povećala problem usamljenosti

Dr Rajan Patel (Ryan Patel), psihijatar u Kancelariji za savetovanje i konsultacije o studentskom životu Univerziteta u Ohaju je ukazao na to da pandemija ograničila broj lakih društvenih interakcija koju ljudi inače imaju, a to je uticalo na mlade i posledice su još uvek primetne.

Psihijatar je takođe ukazao da je mladi kada komuniciraju sa drugima koji možda ne dele njihovu perspektivu, teško prihvataju i saslušavaju drugo viđenje. Sa druge strane, javlja se strah od pogrešno izrečenih reču, a to za posledicu ima anksioznost.

Usamljenost kao zdravstveni problem na globalnom nivou zaista jeste prioritet. Pronalaženjem načina da se pomogne ljudima da nauče da pomognu sami sebi ili ljudima oko sebe, zapravo se pomaže široj zajednici da se pozabavi ovim problemu i na globalnom nivou.