Kolonoskopija – nemate čega da se plašite!

Kolonoskopija pomaže da se u ranim stadijumima otkriju rak debelog creva, upala i polipi u njemu

by Tanja Tomčić | 02.06.2022

Znate li da kolonoskopiju (metod ispitivanja debelog creva) jednom u pet godina treba da urade svi koji su prešli pedesetu? Ova procedura pomaže da se u ranim stadijumima otkriju rak debelog creva, upala i polipi u njemu, kao i da se proceni kako ono radi. Istina, pregled nije baš prijatan, ali je od životne važnosti.

Piše: Taisija Filipova, lekar, Kirs

Kolonoskopija pre 50. godine života indikovana je ukoliko postoji nasledna sklonost onkološkim oboljenjima. Lekar takođe može da je predloži u cilju otkrivanja uzroka upale debelog creva, prilikom krvi u stolici ili skrivenog krvarenja, u slučaju anemije (kad je očigledan deficit gvožđa) ili čestog zatvora ili dijareje.

KOLONOSKOPIJA – PREGLED KAMEROM

Dva-tri dana pre kolonoskopije izbacite iz ishrane povrće, mahunarke, pečurke, voće, bobičasto voće, hleb, testenine, kaše, mleko, kafu, gazirane napitke, alkohol.

Uoči procedure nemojte večerati i uradite klistir. Ujutru nemojte doručkovati.

Upozorite lekara ukoliko uzimate lekove koji razređuju krv, nesteroidne antiinflamatorne lekove, insulin.

Tokom kolonoskopije pacijent se skine do pojasa, legne na krevet na levu stranu i savije kolena prema stomaku. Lekar premaže predeo anusa analgetskim gelom i u debelo crevo postepeno uvodi kolonoskop s ugrađenom kamerom. Slika se odmah pojavljuje na monitoru. Ukoliko lekar otkrije polipe, uklanja ih. Procedura traje 15–20 minuta.

Prilikom kolonoskopije u debelo crevo se ubacuje vazduh kako bi se videli unutrašnji zidovi creva. Mnogi pacijenti pritom imaju neprijatan osećaj i grčeve. Zato se na nekim klinikama pacijent pred ovu proceduru uvodi u medikamentozni san (poput anestezije). Osoba se ne paralizuje kao usled opšte anestezije (diše sama), ali u isto vreme ne oseća ništa.

Najopasnije komplikacije kolonoskopije jesu perforacija zida creva i krvarenje – sreću se u 0,1% slučajeva. Ipak, treba da se obratite lekaru ukoliko vam nekoliko sati ili dana posle ove procedure telesna temperatura skoči na više od 38 stepeni, ako se javi bol u stomaku, krv u stolici, opšta jaka slabost, vrtoglavica, mučnina i povraćanje.

KOLONOSKOPIJA – ŠTA JE ZAMENJUJE

Kolonoskopija ima alternativu: irigoskopiju, rektoromanoskopiju, kompjutersku tomografiju debelog creva, kapsularnu endoskopiju. Ipak, one ili dozvoljavaju da se vidi samo deo creva, ili su manje precizne, a prilikom magnetne rezonance ne otkrivaju se neoplazme do 10 mm. Zato kolonoskopija i dan–danas ostaje najpouzdanija i najpreciznija metoda i nje se ne treba plašiti. Naprotiv, budite svesni da mnogima može da spase život.