Vrbica i Cvetna nedelja: Lepi običaji za zdravlje i napredak
Poslednje nedelje Velikog posta spadaju dva lepa hrišćanksa praznika - Vrbica i Cvetna nedelja. Otkrijte koji običaji se vezuju za ove dane, kao i ...
Zašto se posti i kako to utiče na ljude?
Svi hrišćanski vernici su upoznati sa konceptom posta. Međutim, da li ste se ikada zapitali zašto se posti? Koji je smisao svega pročitajte u tekstu.
Postoji nekoliko različitih postova, dužih i kraćih u zavisnosti od doba godine ili na primer da li je slava posna ili nije. Post se uglavnom odnosi na izbacivanje masnog i mrsnog, ali naravno zavisi koliko je strog post. Međutim, to u mnogočemu zavisi i od volje i snage čoveka.
Sadržaj članka
Zašto se posti?
Ideja verskog posta se zasniva na dve premise. Prvi je da čovek nije samo telo, već i duša, a druga je da su telo i duša usko povezani jedno sa drugim, pa se tako ono što se dešava sa dušom odražava u telu i obrnuto. Danas je ljudima post često neshvatljiv jer je za njih duša metafora, a telo postoji kao samodovoljna vrednost. Međutim, veza između gladi i praznika je direktna: samo onaj ko se ograničio u hrani zna koliko je potpuna radost praznika na koji se konačno može prekinuti post. Dakle, ljudi na ovaj način bivaju zahvalni na onome što imaju. Ovakvom prazniku se raduju i duša i telo i tada postaje očigledno koliko su povezani jedno sa drugim.
Kako je nastao post?
Post je sastavni deo ljudske istorije još od vremena kada se nisu vodili istorijski zapisi. A kada su se pojavile, čovečanstvo je već postilo. Najstarije biblijske knjige govore o postu kao već poznatoj pojavi. Dakle, dobrovoljna ograničenja u hrani su postala jako davno, a ukorenjeno je i u veri jer se duša bolje oseća kada je telo ograničeno u svojim potrebama. Međutim, ono što je ključno jeste da post mora biti dobrovoljan. Dakle, post nije kada nedostaje hrane, već kada je ima dovoljno, ali je čovek slobodnom voljom odbija.
Zašto se ne sme jesti meso, mlečni proizvodi i jaja tokom posta?
U davnim vremenima, hrana koja je životinjskog porekla je bila smatrana većim luksuzom od biljne hrane. Zbog toga je ova hrana bila izbačena kako bi se ljudi odrekli većeg luksuza. Međutim, bilo je perioda i kada su živina i riba prirpadale istoj kategoriji namirnica jer su prema Bibliji nastale istog dana. Dakle, odgovor na pitanje zašto se posti sa određenim namirnicima je zapravo splet okolnosti koji se do danas održao.
Da li je post neophodan?
Skoro sve verske tradicije zahtevaju samoograničenje i to ne samo u hrani, već i u drugim telesnim potrebama i radostima. Zajednički post u crkvi pojačava osećaj zajedništva i solidarnosti. Međutim, samo poštovanje posta ne čini čoveka delom crkvene zajednice. Za to je potrebna i vera, dela milosrđa i učešće u tajnama poput Evharistije (pričešća). Izuzetak od posta je moguć ukoliko je osoba bolesna ili iz nekih drugih razloga, ali se to uvek radi u dogovoru sa sveštenim licem.
Zašto se posti samo ako ne putujete?
Postoji mit da osoba koja putuje ne mora da posti. Ovo je bilo važeće u davna vremena kada je posnu hranu bilo veoma teško naći. Danas ovaj problem ne postoji tako da mogu postiti i oni koji su na putovanju.
Da li je post svugde isti?
U prvi vekovima hrišćanstva, post se praktikovao kao potpuno odbijanje hrane do zalaska sunca. Danas se jede tokom celog dana, ali se ograničavamo u onome što jedemo. U ranom hrišćanstvu nije bilo postova koji postoje danas. Tako da su se svi dugi postovi osim Velikog posta pred Vaskrs pojavili kasnije. Takođe, tradicije posta se razlikuju od zemlje do zemlje. Na primer, u Grčkoj se Veliki post započinje potpunim uzdržavanjem od hrane tokom prva tri dana.
Zašto se posti i sa „drugim“ stvarima?
Post podrazumeva i uzdržavanje od seksualnih aktivnosti. Međutim, pošto je često u pitanju bračni život, oboje supružnika moraju pristati na uzdržavanje. Pušenje je takođe zabranjeno i štetno i za vreme posta, ali je naravno preporučljivo i da se ne puši uopšte jer loše utiče na naše zdravlje. Veliki broj ljudi napušta društvene mreže ili TV serije tokom posta. Međutim, crkva se nije jasno izjasnila po tom pitanju i najbolje je da osoba to individualno reši sa svojim ispovednikom ili sveštenikom.
Da li je post štetan po zdravlje?
Mišljenja lekara se razlikuju, ali ništa nije zvanično dokazano. Sa religioznog stanovišta, u kome čovek ima i dušu i telu, post je svakako blagotvoran za ljudsku prirodu. Međutim, ako čovek iz zdravstvenih razloga ne može da drži strogi post, crkva to ni na koji način ne osuđuje.
Povezane vesti
Lekoviti sedmolist: Čudesna biljka Svetog Serafima Sarovskog
Prepodobni se podvrgnuo dvoipogodišnjem strogom postu lišavajući se čak i hleba, koji je dotad uzimao iz manastira. Jeo je samo lekoviti sedmolist....
Da li znate šta je sve zabranjeno da se radi tokom Velikog posta?
Ovo je vreme duhovnog preobražaja i pokajanja, i mnogi vernici se trude da se za to vreme usredsrede na molitvu i napuste svetovne brige i poslove....
Šta možete jesti tokom Velikog posta i kako da izbegnete gastrointestinalne tegobe?
Saznajte šta tačno možete da jedete tokom Velikog posta i na koji način kako biste izbegli određene tegobe sa varenjem. Takođe, saznajte i kome se ...
Molimo vas upoznajte se sa politikom odricanja od odgovornosti za redakcijske i druge sadržaje i linkove objavljene na www.ruskidoktor.rs
