Šta je lecitin, kako deluje na telo i koje su dnevne potrebe?

by Dijana Škorić | 16.02.2024

Lecitin je veoma važan za organizam, a njegov nedostatak može negativno uticati na zdravlje. Otkrivamo vam zašto je ova hranljiva materija korisna za telo i kako se pravilno uzima.

Lecitin je hranljiva materija i „građevinski materijal“ našeg tela, koji smo u stanju da sintetišemo u malim količinama, ali uglavnom dobijamo hranom. Lecitin se koristi u prehrambenoj, kozmetičkoj i farmaceutskoj industriji.

Sposoban je da stvara stabilne emulzije (mešavine vode i masti) i stoga se koristi kao emulgator u proizvodnji kozmetike i proizvoda kao što su margarin i majonez. Supstanca se pojavljuje u proizvodima kao aditiv E3221. Lecitin ima mnogo korisnih svojstava, pa se često uključuje u razne dijetetske suplemente.

Sadržaj članka

1 Šta je lecitin i zašto je važan?

Šta je lecitin i zašto je važan?

Lecitin u prevodu sa starogrčkog znači „žumance“. Ovo ime nije slučajno, jer ovaj proizvod sadrži najviše lecitina (250 mg u velikom žumancetu). Lecitin se takođe nalazi u mesu, živini i morskim plodovima, orašastim plodovima i semenkama, povrću i puteru i nekim žitaricama.

Lecitin nije jedna, već nekoliko supstanci sličnih po hemijskoj strukturi, koje se nazivaju alfa-fosfoditilholini i pripadaju većoj grupi jedinjenja – fosfolipidi. Fosfolipidi u našem telu su deo ćelijskih membrana i služe kao građevinski materijal za mnoge organe i tkiva. Većina fosfolipida se nalazi u jetri, mozgu i nervnim vlaknima.

Kako telo koristi lecitin?

Telo koristi lecitin u metaboličkim procesima i za transport masti. Alfa fosfoditilholini proizvode holin, hranljivu materiju neophodnu za zdrave ćelije, imuni sistem, metabolizam i druge važne procese. Holin je ključan za formiranje mozga kod dece tokom fetalnog razvoja i u prvim godinama života. Pored toga, holin poboljšava funkciju mozga kod odraslih.

Lecitin pomaže u apsorpciji vitamina rastvorljivih u mastima (A, D, E), reguliše metabolizam holesterola, štiti jetru od nagomilavanja viška masti i razvoja bezalkoholne masne bolesti. Učestvuje u sintezi aminokiseline L-karnitina, koja snabdeva energijom naše mišiće, uključujući mišićno tkivo srca. Značaj lecitina za organizam je neosporan, pa su dijetetski suplementi na njegovoj bazi sve veće interesovanje.

Benefiti za organizam

Korisna svojstva lecitina se aktivno proučavaju već nekoliko godina. Hajde da shvatimo zašto nam je potreban lecitin i koliko su efikasni dodaci ishrani sa njim.

Uticaj na nivo holesterola

Postoje dokazi da suplementi lecitina mogu smanjiti nivoe ukupnog holesterola i LDL (lipoproteina niske gustine), „lošeg“ holesterola koji je povezan sa razvojem ateroskleroze. Studija iz 2009. na 30 ljudi sa visokim holesterolom otkrila je da uzimanje kapsula sojinog lecitina od 500 mg dnevno tokom dva meseca smanjuje ukupni holesterol za 42% i LDL za više od 56% u poređenju sa placebom.

Za kardiovaskularni sistem

Stručnjaci smatraju da lecitin ima antiinflamatorno dejstvo i može da zaštiti srce i krvne sudove. Takođe je proučavan efekat lecitina na nivo krvnog pritiska.

Studija na 89 japanskih žena srednjih godina otkrila je da uzimanje 1.200 mg sojinog lecitina tokom osam nedelja značajno smanjuje dijastolni (niži) krvni pritisak u poređenju sa placebom. Dijastolni pritisak pokazuje nivo pritiska u arterijama dok se srce odmara između otkucaja. Snižavanje krvnog pritiska smanjuje rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti, to je medicinska činjenica.

Za ulcerozni kolitis

Lecitin sadrži fosfolipidni fosfaditilholin, koji čini 70% fosfolipida koji formiraju crevnu mukoznu barijeru. Ova barijera štiti creva od oštećenja i upale.

Studija iz 2021. godine pokazala je da suplementi lecitina sa odloženim oslobađanjem koji sadrže 30% fosfatidilholina pomažu u smanjenju aktivnosti bolesti i poboljšanju kvaliteta života kod pacijenata sa ulceroznim kolitisom8.

Za dojilje i bebe

Lecitin je bogat fosfatidilholinom, koji služi kao glavni izvor holina. Holin je posebno važan tokom trudnoće i dojenja, jer je neophodan za razvoj mozga fetusa i beba. Ako buduća majka i dete dobiju dovoljno holina, beba će imati bolje kognitivne funkcije: pamćenje, pažnju, sposobnost percepcije i pamćenja.

Žene koje doje mogu imati laktostazu. Ove bolne grudvice mleka formiraju se u dojci kada je kanal koji vodi do bradavice blokiran. Uzimanje 1 supene kašike (oko 1.200 miligrama) lecitina 4 puta dnevno može pomoći u smanjenju gustine majčinog mleka, što može smanjiti rizik od začepljenja mlečnih kanala11.

Za mozak

Holin, koji se nalazi u lecitinu, takođe je neophodan za rad mozga. Rezultati jedne studije pokazali su poboljšano pamćenje kod većine učesnika, ali druge studije nisu podržale prednosti lecitina za demenciju. Međutim, stručnjaci ne žure sa zaključcima i smatraju da vezu između unosa lecitina i funkcije mozga treba dalje proučavati.

Za žene tokom menopauze

Studija je uključivala žene sa simptomima menopauze kao što su umor, slabost i visok krvni pritisak. Uzimali su visoke (1200 mg) i niže (600 mg) doze lecitina svakog dana tokom 8 nedelja. U grupi žena koje su uzimale veće doze došlo je do povećanja nivoa energije i smanjenja indikatora kao što su dijastolni krvni pritisak i „kardio-skočno-vaskularni indeks“. Rezultat je ohrabrujući, ali je potrebno dalje istraživanje.

Za kožu

Mnogi proizvodi za negu kože i kozmetički proizvodi sadrže lecitin. Deluje kao hidratantna krema i pomaže u smanjenju perutanja kože. Istraživanja pokazuju da je lecitin bezbedan za nanošenje na kožu u koncentracijama do 15%.

Neželjeni efekti

Lecitin se smatra bezbednom supstancom i ne izaziva neželjene efekte čak ni u visokim dozama. Ali ipak, ne treba ga preterivati, jer su neželjene reakcije, kao što su bol u stomaku, mučnina, dijareja i debljanje, i dalje moguće. Neki ljudi mogu razviti alergijske reakcije, obično nakon uzimanja sojinog lecitina.

Koji je lecitin najbolji?

Lecitin se dobija iz soje, suncokreta i žumanca. Najčešći u prodaji je sojin lecitin. Međutim, kao što stručnjaci primećuju, možete uzeti bilo koji lecitin, glavna stvar je da aditivi ne sadrže punila i štetne nečistoće, na primer, teške metale. Dijetetski suplementi se mogu proizvoditi u obliku kapsula, gela ili praha – ovde izbor zavisi od ličnih preferencija.

Stručnjaci preporučuju suncokretovo lecitina u prahu, koji nije GMO. Sertifikovan je prema GMP standardu, sadrži prirodni fosfatidilholin i druge fosfatide, pomaže u emulgovanju masti, omogućavajući im da se rastvaraju u vodi.

Lecitin nije registrovan kao lek, odnosno nije dokazana njegova efikasnost u lečenju bilo koje bolesti. Dodatak ishrani ne treba uzimati umesto lekova koje je propisao lekar.

Dnevni unos

Ne postoji strogo preporučena doza lecitina, tako da bi u idealnom slučaju dozu trebalo da prilagodi lekar koji će uzeti u obzir vaše individualne potrebe. Neki izvori preporučuju da dojilje uzimaju 1.200 miligrama ili 1 supenu kašiku 4 puta dnevno za začepljene mlečne kanale.

Drugi stručnjaci preporučuju uzimanje 300 miligrama lecitina 2 ili 3 puta dnevno za opšte zdravstvene prednosti. Možete se osloniti na preporuke za doziranje i učestalost primene koje je dao proizvođač u uputstvima za dodatak ishrani.

Ko ne bi trebalo da uzima lecitin?

Ne biste trebali uzimati lecitin ako ste individualno netolerantni ili imate alergijsku reakciju.

Takođe, sojin lecitin može da stupi u interakciju sa antagonistima vitamina K kao što je varfarin, koji se koriste za smanjenje zgrušavanja krvi. Ova kombinacija je apsolutno kontraindikovana, jer će se efekat varfarina smanjiti i povećati rizik od tromboze, što je opasno po život.

Lecitin se može uzimati u bilo koje doba dana, ali najbolje je ujutru, jer upravo u to vreme počinju metabolički procesi u našem telu. Posebno je korisno kombinovati lecitin sa doručkom koji sadrži zdrave masti. Na kraju krajeva, masti su potrebne da bi lecitin počeo da deluje.

Lecitin je mast i fosfat, a ove supstance se najbolje apsorbuju tokom obroka. Stoga, lecitin treba uzimati uz obrok. Hrana podstiče funkcionisanje žučne kese i oslobađanje žuči u crevima; žuč emulguje masti (deli ih na sitne čestice) i poboljšava njihovu apsorpciju.

Wirestock / gettyimages.com

Tagovi: