Konzervirana hrana: Naučnici otkrivaju koje su koristi i na šta bi trebalo obratiti pažnju

Konzervirana hrana je u velikoj meri prisutna na policama marketa. Naučnici su razmotrili uticaj ovih namirnica na zdravlje i koje su glavne opasnosti koje su povezane sa konzumacijom.

Pokušajmo da razmotrimo uticaj ove hrane na zdravlje u širem smislu. Na primer, koliko su hranljive konzervirane namirnice, koji su kriterijumi za njihov izbor, koje su glavne opasnosti koje se mogu povezati sa njihovom potrošnjom?

Da li je konzervirana hrana dovoljno hranljiva?

Konzervirana hrana se često smatra manje hranljivom od sveže i smrznute hrane. To je zbog činjenice da tokom kuvanja gube važne komponente. Ovo mišljenje je samo delimično tačno:

• Proteini, masti i ugljeni hidrati praktično nisu pogođeni tokom konzerviranja.
• Vitamini rastvorljivi u mastima (A, D, E, K) su takođe prilično dobro očuvani. Studija sa konzerviranim breskvama pokazala je da je njihova količina preradom blago opala, ali je potom ostala stabilna dugo vremena.
• Sadržaj minerala se ne smanjuje.
• Vitamini rastvorljivi u vodi (C i grupa B) su manje stabilni. U većoj meri se razlažu pod uticajem visokih temperatura i tokom skladištenja. Gube se i neki antioksidansi (polifenoli).

Međutim, u određenim slučajevima, količina korisnih bioaktivnih supstanci dostupnih telu u proizvodima može se paradoksalno povećati tokom konzerviranja. Na primer, kada se paradajz kuva, njihova antioksidativna aktivnost se povećava zbog oslobađanja likopena. U ovom slučaju, mali gubici vitamina C ne igraju značajnu ulogu. Naučnici su otkrili sličan efekat prilikom obrade kukuruza.

Konzervirana hrana može biti dobar izvor hranljivih materija. Nutritivna vrednost konzerviranog voća i povrća može se uporediti sa smrznutom hranom. Učesnici u jednoj  studiji koji su jeli najmanje šest porcija konzervirane hrane nedeljno dobili su više od 17 esencijalnih hranljivih materija od onih koji su jeli manje od dve porcije. Međutim, to ne znači da je konzervirana hrana neophodna za zdravu ishranu.

Da li konzervirana hrana krije neku opasnost?

Možda neki ljudi veruju da prilikom konzumiranja konzervirane hrane glavnu opasnost po zdravlje predstavljaju razni konzervansi, boje i stabilizatori nepoznati običnom čoveku. Međutim, pažnja naučnika obično je zaokupljena još dva „otrova“ – so i šećer. Dakle, 100 g riblje ili mesne konzerve može sadržati trećinu dnevne doze soli, 100 g voća u laganom sirupu – 2 kašike šećera.

Konzumiranje jedne porcije konzervirane hrane sa visokim sadržajem soli ili šećera, naravno, ne predstavlja opasnost po zdravlje. Međutim, konzervirana hrana može značajno doprineti redovnoj potrošnji ovih supstanci u količinama koje prelaze preporučene nivoe. Višak soli u ishrani povezan je sa rizikom od razvoja arterijske hipertenzije, a višak šećera je povezan sa gojaznošću, dijabetesom i srčanim oboljenjima.

Kako napraviti pravi izbor?

Naučnici savetuju da izaberete konzervirano povrće bez soli ili sa niskim sadržajem natrijuma. Količina soli u proizvodu biće manja ako ga isperite ili jednostavno iscedite sok. Ovo može eliminisati 40% soli u konzerviranoj hrani. Isto tako, pri kupovini mesnih i ribljih proizvoda treba obratiti pažnju na količinu soli.

Konzervirano voće je zdravije ako je voće zatvoreno u sopstvenom soku sa vodom. Sirup sadrži dodatni šećer.

Kada kupujete konzerviranu hranu, morate obratiti pažnju ne samo na njihov sastav. Ovo su neki od upozoravajućih znakova da konzervirana hrana može biti opasna:

• Plastična posuda je naduvana ili možda curi.
• Konzerva ima ogrebotine ili je prekrivena rđom.
• Konzerva ima udubljenja ili oštećenja.
• Šavovi konzerve su oštećeni.

Druge vrste kontejnera (plastične, staklene) takođe treba pregledati da li postoje oštećenja. Ako se takvi nedostaci otkriju nakon kupovine, proizvode ne treba jesti ili degustirati. Znak opasnosti može biti rđa iznutra.

Nastavite da čitate

?>

Otkrivena hrana koja pogoršava stres: Ovo ne treba da jedete ako ste nervozni

Povezane vesti

Naučna istraživanja: Da li najčešći lek za dijabetes može biti tajna dugovečnosti?

13938

Najjeftiniji i najčešći lek za dijabetes mogao bi da vam pomogne da živite duži i zdraviji život, veruju naučnici. Takođe, ovaj lek može da zaštit...

Mikroplastika koja se nalazi u hrani i vodi može se proširiti iz creva u mozak

13915

Nova studija sprovedena na miševima otkrila je da se mikroplastika može širiti iz creva do vitalnih organa u telu, kao što su mozak, jetra i bubrez...

Može li suvo voće biti ključ za smanjenje rizika od osteoartritisa?

13774

Randomizovano ispitivanje koje su sproveli kineski naučnici sugeriše da konzumacija sušenog voća može biti povezana sa smanjenim rizikom od osteoa...

Da li znate razliku između virusa i bakterija i na koji način utiču na organizam?

13703

Postoji nekoliko razlika između njih virusa i baktrija. Otkrijete kako ovi mikroorganizmi utiču na organizam, zašto su štetni i na koje načine mogu...