Ruski i indijski naučnici otkrili lek za Alchajmerovu bolest

by Snežana Vranić | 08.11.2023

Alchajmerova bolest dovodi do postepenog gubitka kognitivnih funkcija kao što su razmišljanje, pažnja i pamćenje. To da su ruski naučnici otkrili lek za Alchajmerovu bolest bi moglo biti veoma značajno.

Sadržaj članka

1 Kako su naučnici otkrili lek za Alchajmerovu bolest?
- 1.1 Šta je Alchajmerova bolest?
2 Naučnici otkrili lek za Alchajmerovu bolest: Kako lek deluje?

Kako su naučnici otkrili lek za Alchajmerovu bolest?

Naučnici sa Uralskog federalnog univerziteta i Instituta za organsku sintezu Uralskog ogranka Ruske akademije nauka zajedno sa kolegama iz Indije, razvili su metod za stvaranje bezbednih i netoksičnih supstanci koje mogu postati osnova za lekove za Alchajmerovu bolest, koja dovodi do demencije. Naučnici su koristitili novu tehnologiju da bi sintetizovali i testirali nekoliko jedinjenja – analoga takrina, supstance koja je deo i dosadašnjih lekova za Alchajmerovu bolest. Prema preliminarnim rezultatima, nova supstanca je 2-5 manje toksična u odnosu na već postojeće lekove.

Šta je Alchajmerova bolest?

Ovo oboljenje dovodi do smanjenja, a potom i gubitka funkcija poput razmišljanja i pamćenja. Bolest je dobila naziv po Alojzu Alchajmeru (Aloysius Alzheimer), nemačkom psihijatru koji je prvi opisao ovo stanje 1906. godine. Danas od ove bolesti boluje više od 55 miliona ljudi. Međutim, do 2050. godine, broj bi mogao da poraste na 139 miliona.

Do razvoja bolesti dolazi zbog činjenice da poseban enzim (acetilholinesteraza) uništava supstancu koja se naziva neurotransmiter acetilholin. Ona igra veoma važnu ulogu u prenosu nervnih impulsa u korteksu velikog mozga.

Naučnici otkrili lek za Alchajmerovu bolest: Kako lek deluje?

Tokom 1993. godine, naučnici u predložili da se za lečenje ovog stanja koristi takrin koji zaustavlja uništavajući enzim i pozitivno utiče na proizvodnju acetilholina. Međutim, tahrin je veoma toksičan i štetno utiče na jetru. Upravo zbog toga su Uralski naučnici počeli da rade na stvaranju manje štetnih analoga takrina i uspeli su u tome.

„Naše istraživanje je pokazalo da je toksičnost jedinjenja koje smo dobili dva do pet puta manja u poređenju sa tahronom“, rekao je viši istraživač u Laboratoriji za organsku sintezu Uralskog univerziteta, Nibin Džoj Mutipedika (Нибин Джой Мутхипеедика). Istraživač je potom i dodao: „U isto vremen, nove supstance su efikasne – pomažu u povećanju niova acetilholina u moždanoj kori što usporava uništavanje neuronskih veza. Ovo će omogućiti pacijentima da održe kognitivne funkcije i da vode aktivan i ispunjen život što je duže moguće.“

Prema naučnicima, metod koji su razvili za stvaranje lekovitih jedinjenja može da se koristi kako u laboratoriji, tako i u industriji jer ne sadrži toksični uljen monoksid kao takav. Što se tiče same tehnologije, nije potrebna nikakva oprema visokog pritiska ili temperature. Dakle, ostaje nam da se nadamo da će testiranja leka proći dobro i da će on uskoro doći i do nas.