Lajmska bolest: Zašto je važno da se leči i koje su moguće komplikacije?

by Dijana Škorić | 14.04.2024

Lajmska bolest nastaje kao posledica zaraženog krpelja. Veoma je važno da se dijagnostikuje kako bi se sproveo tretman lečenja. U suprotnom može da donese razne komplikacije.

Lajmska bolest (borelioza koju prenose krpelji) je zarazna bolest koju izaziva spiroheta Borrelia burgdorferi i koju prenose krpelji. Karakteriše je sklonost ka hroničnom i rekurentnom toku i pretežno oštećenje kože, nervnog sistema, mišićno-koštanog sistema i srca.

Sadržaj članka

1 Krpeljni encefalitis i lajmska bolest: Zašto je opasno?
- 1.1 Lajmska bolest: Simptomi
- 1.2 Komplikacije i moguće posledice lajmske bolesti
  - 1.2.1 Šta možete da uradite?
  - 1.2.2 Šta lekar može da uradi?

Krpeljni encefalitis i lajmska bolest: Zašto je opasno?

Ova bolest je prvi put identifikovana 1975. godine u Lajmu (SAD), kada je grupi pacijenata dijagnostikovan artritis, koji je karakterisao neobičan tok.

Infekcija se javlja kada ugrize zaraženi krpelj. Uzročnik Borrelia burgdorferi sa pljuvačkom krpelja ulazi u kožu i umnožava se nekoliko dana, nakon čega se širi na druga područja kože i unutrašnje organe (uključujući srce, mozak, zglobove).

Patogeni mogu dugo (godine) opstati u ljudskom telu, izazivajući hronični i rekurentni tok bolesti. Hronični oblik bolesti može se razviti mnogo godina nakon infekcije. Lajmska bolest se dijagnostikuje na osnovu posebnih testova krvi i simptoma.

Lajmska bolest: Simptomi

Pojava crvenila kože na mestu ujeda krpelja. Crvena tačka se postepeno povećava duž periferije, dostižući 1-10 cm u prečniku, ponekad i više. Oblik pege je okrugao ili ovalan, ređe nepravilan. Spoljna ivica zapaljene kože je crvenija i blago se uzdiže iznad nivoa kože.

Vremenom, centralni deo mrlje postaje bled ili dobija plavičastu nijansu, stvarajući karakterističan oblik prstena. Na mestu ujeda krpelja, u centru mesta, vidljiva je kora, zatim ožiljak. Bez lečenja, tačka traje 2-3 nedelje, a zatim nestaje.

Posle 1-1,5 meseci razvijaju se znaci oštećenja nervnog sistema, srca ili zglobova. Primećuju se simptomi slični gripu kao što su glavobolja, slabost, groznica, umor, grlobolja i bol u mišićima. Zglobovi su vrući, otečeni i bolni (najčešće su zahvaćeni zglobovi kolena), bolovi u mišićima i tetivama.

Javljaju se i neurološki simptomi: Paraliza (najčešće na licu), poremećaji osetljivosti kože, nesanica, gubitak sluha. Takođe utiče i na srce: Aritmija, ubrzan rad srca, bradikardija, bol u grudima, vrtoglavica, kratak dah. Moguće su i psihijatrijske promene: Depresija, demencija.

Komplikacije i moguće posledice lajmske bolesti

Lajmska bolest se najčešće javlja u kasno proleće ili rano leto. Posle 1-2 nedelje simptomi slični gripu, koji mogu biti praćeni osipom, obično nestaju. Nedavne studije su pokazale da bakterije mogu da napadnu mozak i kičmenu moždinu u ranoj fazi bolesti.

Ako se ne leči u ranoj fazi bolesti, komplikacije na srcu, zglobovima i nervnom sistemu se razvijaju nakon nekoliko nedelja ili meseci. Međutim, čak i kod pacijenata koji se leče rano, komplikacije se razvijaju u 15% slučajeva.

Pošto su simptomi nespecifični, lajmska bolest se često pogrešno dijagnostikuje i pogrešno dijagnostikuje kao reumatoidni artritis, meningitis ili multipla skleroza.

Slabost, promene raspoloženja i neurološki simptomi su česti uzroci pogrešne dijagnoze mentalnih bolesti, sindroma hroničnog umora i drugih retkih bolesti koje mogu biti praćene sličnim simptomima.

Bolest je retko fatalna, ali srčane komplikacije mogu uključivati aritmije opasne po život, infekcije tokom trudnoće, koje mogu dovesti do pobačaja.

Šta možete da uradite?

Ako dođe do teške slabosti, neophodan je odmor. Acetilsalicilna kiselina ili paracetamol se mogu uzimati za ublažavanje simptoma sličnih gripu i bolova u zglobovima. Ako su zglobovi pogođeni, odmor je neophodan, inače može doći do nepovratnog oštećenja zahvaćenih zglobova.

Šta lekar može da uradi?

Lajmska bolest se leči antibioticima, obično tetraciklinima ili penicilinima, koji se daju oralno najmanje 2 nedelje, a obično mnogo duže. U teškim slučajevima, antibiotici se daju intravenozno. Što se ranije počne sa lečenjem, to je efikasnije.

nechaev-kon / gettyimages.com

Tagovi: