Palpitacija: Zašto se javlja ubrzano lupanje srca i kada je potrebno posetiti lekara?

by | 16.03.2024
Palpitacija: Zašto se javlja ubrzano lupanje srca i kada je potrebno posetiti lekara?

Palpitacija je subjektivan osećaj snažnog ili nepravilnog srčanog ritma koji osoba može osetiti kao lupanje, preskakanje ili ubrzanje srca. Saznajte šta ih uzrokuje.

 

Palpitacije su čest simptom koji mnogi pacijenti smatraju neprijatnim i alarmantnim. Može se javiti u odsustvu srčanih oboljenja i brzo proći sam od sebe, ili biti posledica ozbiljne kardiovaskularne patologije.

Šta je palpitacija?

Otkucaji srca odražavaju subjektivnu percepciju srčane aktivnosti. Ljudi ih opisuju  kao iznenadne snažne otkucaje srca, osećaj treperenja ili lupanja u srcu, jako drhtanje u grudima ili brze ili neočekivane nepravilnosti u srčanom ritmu. Takođe, može se osetiti u grlu ili vratu, kao i u grudima, a može se javiti tokom aktivnosti ili u mirovanju.

Percepcija otkucaja srca može biti izuzetno raznolika. Obično ljudi ne primećuju kako srce kuca. Međutim, mnogi ljudi mogu osetiti ubrzano lupanje srca.  U suštini, ti brzi, snažni otkucaji su normalna reakcija srca (sinusna tahikardija). U drugim slučajevima, palpitacije su uzrokovane abnormalnim srčanim ritmom (aritmijom).

U nekim slučajevima postoji povećana osetljivost na percepciju normalnog rada srca, posebno kada se broj otkucaja srca povećava usled fizičke aktivnosti, stresa ili prekomerne konzumacije kofeina, nikotina, alkohola i određenih lekova.

Palpitacije koje se javljaju retko i traju nekoliko sekundi obično nisu ozbiljan problem.

Simptomi koji se ne smeju zanemarivati

Sledeći simptomi i znaci koji prate palpitacije mogu biti razlog za zabrinutost i obratite se lekaru:

  • Vrtoglavica ili gubitak svesti.
  • Pritisak ili bol u grudima.
  • Dispneja.
  • Puls više od 120 ili manje od 45 otkucaja u minuti.
  • Istorija srčanih bolesti, jaka porodična istorija, neobjašnjivi poremećaj napadaja.

Vrste palpitacija

Ubrzano lupanje srca može varirati od osećaja da ono kuca brže i jače nego obično. A, ponekad se može osećati kao da vam srce preskače ili da vam srce treperi.

Najčešći tipovi poremećaja ritma uključuju:

  • Atrijalne ekstrasistole.
  • Ventrikularne ekstrasistole.

Obe vrste ovih aritmija obično nisu opasne po život i zdravlje.

Druge uobičajene vrste aritmija uključuju:

  • Paroksizmalna supraventrikularna tahikardija.
  • Atrioventrikularna nodalna recipročna tahikardija.
  • Atrijalna fibrilacija, ili atrijalni flater.
  • Ventrikularna tahikardija.

Aritmije mogu izazvati ubrzan rad srca (tahikardiju), neobično spor otkucaj srca (bradikardija), nepravilan srčani ritam ili kombinaciju sva tri.

Mnoge vrste aritmija, koje se manifestuju palpitacijama, same po sebi ne dovode do neželjenih posledica (nevezano za osnovnu bolest).
Međutim, bradijaritmije, tahiaritmije i blokovi mogu se ponašati nepredvidivo i imati negativan efekat na minutni volumen srca i dovesti do hipotenzije ili čak smrti. Ventrikularne tahikardije mogu napredovati do ventrikularne fibrilacije.

Moguće komplikacije povećane srčane frekvencije uzrokovane srčanim oboljenjima mogu uključivati:

Nesvestica: Ako srce kuca brzo, krvni pritisak može pasti, uzrokujući da osoba izgubi svest. Verovatnije je da će se ovo desiti kod urođenih srčanih mana ili određenih patologija srčanih zalistaka.

Otkazivanje srca: U retkim slučajevima, povećan broj otkucaja srca može ometati efikasno funkcionisanje srca. Takođe, određene aritmije mogu smanjiti pumpnu sposobnost srca.

Tromboza:  Ako su palpitacije uzrokovane atrijalnom fibrilacijom, krv se može nakupiti i izazvati krvne ugruške.

Mogući uzroci palpitacije

Ovo su ekstrakardijalni (koji nisu povezani sa srcem) uzroci koji dovode do palpitacije:

  • Jake emocije (anksioznost, strah, jak stres, napadi panike).
  • Povećana fizička aktivnost.
  • Nesanica ili nemiran san.
  • Povećan krvni pritisak.
  • Upotreba lekova koji stimulišu centralni nervni sistem (antidepresivi), simpatomimetici.
  • Zloupotreba alkohola, nikotina i pića koja sadrže kofein (jak čaj, kafa, energetska pića).
  • Medicinska stanja uključujući bolest štitne žlezde, nizak nivo šećera u krvi, anemiju, nizak krvni pritisak, groznicu i dehidraciju, hipoksiju i hipovolemiju.
  • Poremećaji elektrolita (neravnoteža magnezijuma, kalijuma i kalcijuma) i nedostaci u ishrani (npr. taurin, gvožđe, vitamin B12).
  • Hormonske promene tokom menstruacije, trudnoće ili neposredno pre menopauze.
  • Neselektivna ili dugotrajna upotreba određenih lekova (na primer, za lečenje astme, hipertenzije, kardiovaskularnih bolesti, prehlade i kašlja, nedovoljne aktivnosti štitne žlezde).
  • Dugotrajna upotreba biljnih i nutritivnih suplemenata za gubitak težine.

Pojedine osobe doživljavaju palpitacije nakon što pojedu veliki obrok bogat ugljenim hidratima ili mastima. Ponekad može biti uzrokovano jedenjem hrane sa velikim količinama MSG, nitrata ili natrijuma.

Ozbiljne bolesti srca koje su praćene lupanjem srca:

  • Koronarna bolest srca, prethodni srčani udar ili operacija srca.
  • Aritmije.
  • Otkazivanje srca.
  • Urođene srčane mane.
  • Defekti ventila, kao i poremećaji provodnog sistema srca (na primer, bolesti koje dovode do bradikardije i srčanog bloka).
  • Ortostatska hipotenzija (jake palpitacije uzrokovane sinusnom tahikardijom pri zauzimanju uspravnog položaja).

Kojim lekarima treba da se obratite ako imate palpitacije?

Obavezno kontaktirajte svog lekara primarne zdravstvene zaštite ili kardiologa ako često imate jake ili nepravilne otkucaje srca koji traju (ne nestaju tokom dužeg vremenskog perioda). Možda će biti potrebne konsultacije endokrinologa, ginekologa ili neurologa.

Ako osetite palpitacije zajedno sa bilo kakvim znacima upozorenja, ili ako razvijete uporne, stalne palpitacije, odmah idite u hitnu pomoć.

Dijagnoza

Lekarski pregled počinje proverom vitalnih znakova (puls, temperatura i krvni pritisak). Povišena temperatura ukazuje na to da je uzrok palpitacija groznica. Nizak krvni pritisak ne ukazuje na uzrok, ali ukazuje na hitan slučaj.

Palpitacije koje se javljaju zajedno sa drugim simptomima kao što su kratak dah, bol u grudima, slabost, umor ili nesvestica su najverovatnije uzrokovane nepravilnim otkucajima srca ili ozbiljnim zdravstvenim stanjem.

Neurološki status treba da otkrije prisustvo tremora ili žustrih refleksa (što može biti znak povećanog tonusa simpatikusa).

Za dijagnozu je izuzetno važno „uhvatiti“ takav ritam na elektrokardiografiji i izvršiti temeljno ispitivanje u trenutku kada se pojavi otkucaj srca (ponekad uz ambulantno praćenje).

megaflopp / gettyimages.com

Tagovi:

dijagnoza lupanje srca palpitacija simptomi top

Nastavite da čitate

Povezane vesti
Molimo vas upoznajte se sa politikom odricanja od odgovornosti za redakcijske i druge sadržaje i linkove objavljene na www.ruskidoktor.rs

PROČITAJTE I OVO