Običaji za Bogojavljenje: Šta je suština praznika?
Običaji za Bogojavljenje su u većini slučajeva povezani sa vodom. Međutim, šta se u stvari proslavlja na ovaj dan pročitajte u tekstu.
Bogojavljenje je najpoznatije po plivanju za Časni krst koji se odvija širom Srbije. Međutim, nije slučajno što je voda simbol ovog praznika. Ono je usko povezano sa krštenjem iako je Bogojavljenje praznik posvećen Božijem otelovljenju.
Sadržaj članka
Kako su nastali običaji za Bogojavljenje i zašto se slavi ovog datuma?
Bogojavljenje se često naziva i Krštenjem i to je razlog zašto se povezuje sa vodom. Nekada su drevni hrišćani 19. januara (6. januara po novom kalendaru) slavili tri događaja: Božić, Poklonstvo mudrava i Krštenje Gospodnje. Do 4. veka, ovo je sve bio jedan praznik, ali tokom vremena je svaka epizoda jevanđelja počela posebno da se pamti i dodeljen joj je poseban datum. Dakle, krštenje i bogojavljenje su dva pojma koja izražavaju različite aspekte jedne celine. Krštenje se odnosi na umivanje u Jordanu, a drugo o tome da Bog javio ljudima u telu i postao pravi čovek.
Koja je suština praznika?
Glavnu ideju koju Crkva postavlja kao osnovu za praznik Bogojavljenja je vrlo jednostavno izrazi apostol Jovan Bogoslov: „Reč postade telo i useli se među nama, puna blagodati i istini; i videslo slavu Njegovu“ (Jovan 1:14). Jednostavno rečeno, Bogojavljenje je trijumf ljudi kojima je došao Bog i Tvorac. Dakle, Onaj koji je stvorio čitavu vaseljenu se ponizuje do nivoa prostog Sina čovečijeg, prihvata našu prirodu, a potom, kao rezultat toga uranja u vode Jordana.
Zašto je voda ključna slika praznika?
Za ljude je uranjanje u vodu povezano sa pokajanjem, to jest sa radikalnom promenom njihovog unutrašnjeg sveta i čišćenjem od duhovnih tegoba i grehova koje smo „nasledili“ nakon Jovanovog pada. Očišćen, čovek prihvata blagodat koju daje Hristos kroz krštenje.
Međutim, postavlja se pitanje zašto je Hristos odabrao vodu? Voda je supstanca bez koje je nezamisliv sam biološki život. Pored toga, ona je oduvek bila simbol života i čistote. Zato su običaji za Bogojavljenje usko povezani sa vodom.
Zašto se na Bogojavljenje blagosilja voda?
Voda se na ovaj dan blagosilja posebnim obredom koji se obavlja samo jednom godišnje. Ovaj obred se naziva veliko osvećenje. Bogojavljenska voda se blagosilja ujutro i uveče. Tradicija dvostrukog osvećenja je čisto istorijska: Nekada jednom osvećena voda nije bila dovoljna za sve one koji su želeli da je prime. Ova voda se naziva Agiasma i veruje se da posle velikog obreda ova voda na neobjašnjiv način postaje ista ona voda u koju je Hristos ušao pre 2000 godina.
Koji su običaji za Bogojavljenje?
Brojni vernici na Bogojavljenje idu u crkvu po vodicu (Agiasmu) kojom će se ukućani posle umiti, ali da bi osveštana voda zaista bila delotvorna, pre i posle uzimanje vode je potrebno izgovoriti određene molitve. Pored toga, običaj je da na taj dan ne treba ništa u kući raditi, prati veš, a posebno je tkanje zabranjeno.
Veruje se da se na taj dan u ponoć otvaraju nebesa i da se tada svaka racionalna i iskrena želja može ispuniti. Takođe, običaj je da neudate devojke stave ogledalce pod jastuk na Krstovdan (18. januara) uveče jer se veruje da će uoči Bogojavljenja sanjati muškarca za kog će se udati. Nekada su mlade devojke na Bogojavljensko jutro odlazile na netaknuti izvor, bacale po koje zrno pšenice i kukuruza u njega izgovarajući: „Kako ide voda, tako da ide i berićet u naše njive.“ Potom bi zahvatile vodu i odnosile je do kućnog praga.
Postoji još jedan devojački običaj koji nalaže da na današnji praznik devojke od testa prave četiri loptice. U tri treba da stave po papirić sa imenom svoje simpatije, a jedan ostavljaju prazan. Loptice se potom stavljaju u ključalu vodu i ona koja izbije prva na površinu je prava ljubav devojke. Ako ispliva prazna loptica, znači da devojka još uvek nije upoznala suđenika.
Običaji za Bogojavljenje su uglavnom postaknuti željom za zdravljem. Zato je uobičjeno da se izjutra pre izlaska sunca obavi ritualno kupanje u reci. Zato se za Bogojavljenje u reku baca Časni krst, a mladi se takmiče do njega da stignu i prvi ga uhvate. Krst, koji bi trebalo da bude napravljen od zaleđene bogojavljenske vodice od prošle godine, onom ko prvi dopliva do njega, donosi sreću tokom cele godine.
Nastavite da čitate
Povezane vesti
Narodni običaji: Šta raditi na Vaskrs za dobrobit porodice
Vaskrs, najradosniji hrišćanski praznik je dan Hristovog vaskrsenja. Ove godine, ovaj praznik se proslavlja 5. maja. Ovo su lepi običaji koji se pr...
Vrbica i Cvetna nedelja: Lepi običaji za zdravlje i napredak
Poslednje nedelje Velikog posta spadaju dva lepa hrišćanksa praznika - Vrbica i Cvetna nedelja. Otkrijte koji običaji se vezuju za ove dane, kao i ...
Lekoviti sedmolist: Čudesna biljka Svetog Serafima Sarovskog
Prepodobni se podvrgnuo dvoipogodišnjem strogom postu lišavajući se čak i hleba, koji je dotad uzimao iz manastira. Jeo je samo lekoviti sedmolist....
Da li znate šta je sve zabranjeno da se radi tokom Velikog posta?
Ovo je vreme duhovnog preobražaja i pokajanja, i mnogi vernici se trude da se za to vreme usredsrede na molitvu i napuste svetovne brige i poslove....
Molimo vas upoznajte se sa politikom odricanja od odgovornosti za redakcijske i druge sadržaje i linkove objavljene na www.ruskidoktor.rs
PROČITAJTE I OVO
