Šta je sindrom nemirnih nogu i kako da ga prepoznate?

by Snežana Vranić | 26.01.2024

Sindrom nemirnih nogu često onemogućava normalan san izazivajući neprijatne simptome. Šta karakteriše ovo stanje saznajte u tekstu.

Razlozi za nesanicu i probleme sa snom mogu biti različiti, a ovaj sindrom je jedan od čestih razloga za to. Simptomi umeju da budu veoma neprijatni i da utiču na svakidašnji životm, a razlozi za nastanak ovog sindroma mogu biti nasledni ili stečeni.

Sadržaj članka

1 Šta je sindrom nemirnih nogu?

Šta je sindrom nemirnih nogu?

Ovo stanje se naziva u Vilis-Ekbomov sindrom. To je uobičajen senzomotorni simptom kojeg karakteriše nagon za pomeranjem nogu tokom stanja mirovanja, a nestaje aktivnim pokretom.

U pitanju je oštećenje sistema dopaminskih neurona u mozgu što pomaže u povećanju motoričke aktivnosti, smanjenju ukočenosti pokreta i smanjenju hipertoničnosti mišića. Međutim, zašto do ovoga dolazi još uvek nije utvrđeno. Povećanje simptoma uveče se poklapa sa dnevnim smanjenjem nivoa dopamina u mozgu, kao i sa periodom najnižeg nivoa gvožđa u krvi.

Koji su simptomi za sindrom nemirnih nogu?

Ovo stanje pacijenti opisuju kao peckanje, svrab, pulsiranje, utrnulost, puzanje i anksioznost u nogama. Ove parestezije su obično lokalizovane u nogama, a u retkim slučajevima su zahvaćene butin i još ređe ruke. Simptomi se obično javljaju u obe noge. Ponekad umeju da budu asimetrični, a retko su jednostrani. Skoro uvek sindrom nemirnih nogu ima četiri uzastopna pokreta u trajanju do 5 sekundi u intervalima do 1,5 minuta. Pojavljuju se uveče i dostižu svoj maksimum između 22 i 2 sata posle ponoći. Sindrom se javlja u bilo kom uzrastu, ali je najizraženiji kod ljudi srednjih i starijih godina. Žene su podložne ovom stanju 1,5 puta češće od muškaraca.

Česte komplikacije za sindrom nemirnih nogu su poremećaji spavanja, anksiozni i depresivni poremećaji, ograničenje društvenih i kućnih aktivnosti što dovodi do smanjenja kvaliteta života. Nelagodnost se smanjuje aktivnim pokretima, pa su pacijenti primorani ili da hodaju ili da jednostavno pomeraju noge u krevetu. Takođe, javljaju se poteškoće sa spavanjem, kao što je hronična nesanica, pospanost tokom dana što dovodi do rasejanosti, smanjene koncentracije, opšte slabosti, umora, razdražljivosti i slično.

Vrste sindroma nemirnih nogu

Postoje primarni (idiopatski) i sekundarni (simptomatski) oblici sindroma nemirnih nogu koji se javljaju sa približno jednakom učestalošću.

Primarni oblik se javlja u odsustvu bilo koje druge somatske ili neurološke bolesti i karakteriše se po tome što se obično javlja u mladosti i predstavlja naslednu bolest koja se javlja zbog nekoliko gena iako priroda nasleđivanja nije u potpunosti jasna.

Sekundarni oblik sindroma se javlja kao manifestacija raznih drugih bolesti ili patoloških stanja. Obično se javlja kod pacijenata starijih od 50 godina.

pacijenti sa retkom manifestacijom sindroma
pacijenti sa stalnom (dnevnim) manifestacijom sindroma
pacijenti koji su otporni na lečenje

KAKO DA UBLAŽITE SINDROM NEMIRNIH NOGU?

Šta uzrokuje sindrom nemirnih nogu?

Najčešći uzrok sekundarnog oblika sindroma su polineuropatije. Međutim, njega mogu uzrokovati i:

anemija
nedostatak vitamina B, magnezijuma, tiamina i gvožđa
lezije kičmene moždine i diskogena radikulopatija
teška bolest bubrega i uremija
Parkinsonova bolest
oštećenje arterija i vena donjih ekstremiteta
neki tumorski procesi
fibromijalgija
hipotiroidizam i tireotoksikoza
hronične opstruktivne bolesti pluća
Lajmska bolest
tokom trudnoće

Treba uzeti u obzir i da se manifestacije sindroma ponekad uzrokovane ili pojačane upotrebom određenih supstanci i lekova kao što su: tricklični antidepresici, selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina, preparati litijuma, antipsihotici, antihistaminici i antiepileptici.

Daria Kulkova/GettyImagesPlus

Tagovi: